Зарајски кремљ: Сигурна лука Фјодора Достојевског и одбрамбени пункт Московске државе

У историјским центру Зарајска, на само 170 километара од руске престонице, налази се Зарајски кремљ, главни политички и културно-историјски комплекс града који је још у 16. веку саграђен како би се границе Московске државе сачувале од напада кримских татара. Кроз векове комплекс је имао узбудљиву историју - у њему је живео Фјодор Достојевски, а пронађени су и остаци мамута и станиште праисторијских људи.

Тврђава у историјском центру Зарајска главни је друштвено-политички и културно-историјски центар града, који је по налогу кнеза Василија III био саграђен на обали реке Осетра у периоду од 1528. до 1531. године. Кроз вишевековну историју, овај комплекс сведочио је многим историјским догађајима - од напада кримских татара, преко Фјодора Достојевског који је са породицом уживао у шумарцима, па све до археолошких открића не тако давне 2016. године, а све до данас овај комплекс важи за један од најлепших и најзначајнијих у Русији.

Иако један од најмањих, Зарајски кремљ бранио је Москву дугo година

Са временом, Зарајски кремљ постао је један од главних заштитних пунктова на југу Московске државе који је руску престоницу од непрестаних разорних напада татара са Крима чувао дуги низ година. Први напад догодио се само две године од потпуне изградње Зарајског кремља, да би 1541. године он био чак и под опсадом кримског Хана Сахиба I Гиреја, који је кренуо на Москву али је заустављен баш у Зарајску. Остали напади низали су се све до 1610. године, када је на власт дошао Дмитриј Пожарски који је одбрану усавршио за јако кратко време.

Зарајски кремљ једна је од ретких тврђава 16. века која је грађена у форми правоугаоника, а својом површином од тек нешто више од два хектара овај кремљ спада међу најмање у Русији: једини који је компактнији од Зарајског је Верхотурски кремљ на Средњем Уралу.

Музеј Фјодора Достојевског - очувани крајолици и споменик једном од највећих писаца свих времена

На свега пар километара од комплекса Зарајски кремљ налази се још један историјски бисер русије - музеј-дворац једног од највећи руских писаца, Фјорода Достојевског, а посебну чар даје му и то што је баш овде аутор светских класика проводио вреле летње месеце од 1832. до 1836. године. Штавише, све лепе успомене из Зарајског краја Достојевски је преточио и у своја литерарна дела попут "Бедни људи", "Злочин и казна", "Идиот", "Браћа Карамазови" и многа друга.

Наравно, ово није једини музеј чувеног Достојевског, али је једини који је очувао сву природу и прекрасне хоризонте са краја 19. века. Брат писца, Андреј Михајлович Достојевски, оставио је чак и запис о овим пределима: "Липова шума, башта и Брикова шума били су најближи нашој кући, па су зато и били места где смо највише времена проводили", а многи крајолици остали су нетакнути и данас - замислите само да стојите у шумарку у коме је некада давно испијао чај и шетао сам Достојевски! У дворцу се налазе и бројна уметничка дела која до танчина описују живот породице Достојевски, а посетиоци имају прилику и да виде један од најбољих споменика руског писца који је постављен 1993. године захваљујући скулптору Иванову.

Археолошко налазиште - овде су живели праисторијски људи и мамути

Приликом извођења земљаних радова за осветљење комплекса Зарајског кремља 2016. године, стручњаци су сасвим случајно пронашли огромне кости мамута, зубе, кљове и читаве вилице. По речима руководиоца археолошких истраживања Института за археологију Руске академије наука Сергеја Лева нађено је огњиште пуно спаљених животињских остатака, док су на целом подручју ископавања и трагови угља и црвене боје који маркирају површине на којој су живели први људи. Претпоставља се да пребивалиште праисторијског човека пронађено надомак Зарајског кремља подразумева четири насеља настала у периоду од пре 23 до 16 хиљада година.

"Једноставно неисцрпан извор у коме се појављују костури изумрлих животиња, или невероватни предмети свакодневице наших далеких предака. Сама помисао да су људи овде живели пре 23 хиљаде година довољна је да вам се заврти у глави. Необично важно је да се неки предмети ове истинске археолошке ризнице могу видети у нашем музеју у Зарајску", рекла је тадашња министарка културе Московске области, Нармина Ширалијева.