Храна из 3Д штампача можда не звучи као најукуснији специјалитет, али произвођачи штампаног рибљег филета сматрају да су успели да одштампају праву рибљу текстуру, тако да се филет "топи у устима". Ћелије рибе, које су се користиле као "био-мастило" за 3Д штампач, такође су произведене у лабораторији израелске компаније "Стејкхолдер фудс (Steakholder Foods)".
"Задовољство нам је што смо успели да створимо први лабораторијски рибљи филет. Током првог пробања, установили смо да филет има укус и текстуру као права, квалитетна риба. У наредних неколико месеци, надамо се да ћемо моћи да лансирамо овај артикал," рекао је за "Дејли мејл" Михир Першад, директор компаније "Умами митс (Umami meats)", која је учествовала у пројекту и донирала рибље ћелије.
Научници су креирали посебно мастило, слично гелу, које могу да садрже ћелије, као и материјале на биљној бази. У овом случају, стручњаци из "Умами митса" су из ћелија рибе формирали мишиће и сало, које се затим ставило у 3Д штампач и постало обликована маса, која је одмах спремна за печење.
"Још увек конзумирамо месо исто као хиљадама година уназад," објаснио је Арик Кауфман, директор "Стејкхолдер фудса", "Због тога смо одлучили да пробамо нови приступ и променимо начин на који се месо производи. Наш "тајни састојак" су заправо наше способности штампања."
Цена оваквог производа за сада није позната, али представници компанија су описали да би храна одштампана на бази ћелије на почетку била "веома скупа", али да ће даље развијање процеса омогућити да цене буду приступачније.
Један од главних циљева неконвенционалне производње меса је заштита животне средине. Организација УН процењује да је скоро деведесет одсто глобалне популације морске рибе прекомерно изловљено или смањено. Што се тиче меса, узгој стоке генерише скоро петнаест укупне емисије гасова стаклене баште, тако да научници константно траже одрживе алтернативе.
Према извештају Међувладиног панела за климатске промене од прошле године, месо узгојено у лабораторији могло би да помогне у смањењу тих емисија, смањењем употребе земљишта, воде и хранљивих материја. Ипак, поједини стручњаци упозоравају на еколошке трошкове које би овакве промене донеле.
Поред тога, није сигурно да ли би јавност радо прихватила намирнице произведене на овај начин, јер се технологија 3Д штампања још увек развија из дана у дан. Што се тиче самих производа, иако могу да имитирају текстуру, важно је да се реше питања о хранљивим материјама, разноврсним опцијама укуса и роковима трајања.