Магазин
Студија: Деца која почну да обављају кућне послове пре пете године могу бити успешнија у животу
Студија која је трајала дуже од две деценије је показала да деца која почну да раде кућне послове у трећој и четвртој години имају веће шансе за успешан живот. Утврђено је да, када деца од малих ногу помажу око одржавања куће, њихово самопоуздање, сналажљивост и осећај одговорности се развијају много боље него код деце која су исте навике формирала у каснијим годинама.
Преко осамдесет људи је учествовало у студији у оквиру које су истраживачи пратили њихов живот од детињства, све до средине двадесетих година. Циљ анализе је био утврђивање улоге задавања кућних послова током одрастања, као и да ли акивно учешће у одржавању домаћинства може помоћи у развијању позитивних карактеристика, као што су марљивост и самопоуздање.
За студију која је објављена у журналу Универзитета у Минесоти, истраживачи су упоређивали неколико фактора у породичним животима свих спитаника: стил родитељства, врсте кућних послова, време трајања послова, као и врсте охрабрења која би деца добијала од родитеља када обављају задатке. Пратили су њихов живот у периоду од три до четири године, све до шеснаесте, па затим су обавили телефонски интервју када су испитаници напунили преко двадесет година.
Показало се да су највише успеха у животу имали испитаници који су активно учествовали у одржавању домаћинства од треће и четврте године. Имали су боље резултате током школовања, имају каријеру којом су задовољни, развили су стабилне односе са другим људима, избегавали су наркотике...
С друге стране, учесници који су тек у тинејџерском добу почели да обављају кућне послове су имали супротне резултате. Поређењем ове две ставке аутори студије су закључили да је боље задавати деци обавезе око поспремања дома што раније, јер ће бити корисно за њихово ментално здравље и развијање других способности у будућности.
Један од најважнијих фактора је био начин задавања задатака: потребно је да буду прикладни за узраст детета, а дете мора имати улогу у бирању задатка... На крају, све обавезе морају бити адекватно представљене деци, како не би осећала стрес већ били мотивисани.
Када децу навикавамо на нове задатке, често може доћи до компликација, које доводе до фрустрације и негативних емоција не само за њих, већ и за родитеље. Тада је важно да одрасли буду стрпљиви и имају разумевања. Правилна комуникација је кључна током учења и представљања обавеза.
Деца често имају искрену жељу да помогну, али могу бити лако обесхрабрени ако родитељ негативно реагује на потенцијалне грешке. Такође, важно је представити задатке као активност који сваки члан породице мора обављати, а не као "посао" за који се добија награда (као што су посластице или џепарац).
Због тога је важно да, барем на почетку, родитељ учествује у сваком послу и показује детету како се правилно обавља, чак иако буде морао понављати упутства у више наврата. У зависности од узраста, најбоље је пронаћи задатке који одговарају дечијим способностима. На пример, дете од три године може почети да враћа играчке на своје место, у шестој години може бирати своју одећу и поспремити кревет, од седме године већ може ићи у мале набавке у самопослугу...
На крају, најважније је да дете ужива у задацима. Ако одржавање хигијене простора и помагање у кући чак и одраслима може постати напорно и досадно, сигурно је и да деца неће увек осећати мотивацију. Докле год се активности обављају "заједничким снагама", док дете добија адекватно охрабрење и похвале, његов став према осталим обавезама у будућности ће постати позитиван, што им помаже у вођењу квалитетног и испуњеног одраслог живота.
