Пруучавајући стопе коришћења рачунара 789 запослених у једној великој енергетској компанији у Тексасу у периоду између 1. јануара 2017. и 31. децембра 2018. године, научници су установили да нам пажња, као и продуктивност, попуштају у поподневним часовима, а да смо петком (очекивано) најмање расположени за рад.
Мерени су брзина куцања, број грешака у куцању и активност миша
Истраживачки тим није се ослањао на извештаје запослених, будући да они могу дати делимичну или непоуздану информацију, већ су одлучили да анализирају метрике коришћења рачунара, како би подаци били мерљиви, али и објективни.
"Већина студија продуктивности користи самоизвештаје запослених, али они могу бити субјективни. Уместо тога, анализирали смо метрике коришћења рачунара, као што су брзина куцања, број грешака у куцању и активност миша", наведено је у појашњењу аутора.
Поподне смо мање продуктивни, петак "најопуштенији" дан
Научни тим затим је упоредио добијене обрасце коришћења рачунара у различито време, као и дане у недељи, а резултати су показали да је употреба рачунара била на високом нивоу у прва четири дана радне недеље, док је у петак она драстично опала.
"Запослени су у просеку куцали више речи и правили више покрета мишем, кликова мишем и "скроловања" у прва четири дана радне недеље док је у петак примећено њено знатно опадање. Поред тога, запослени су били мање активни поподне и правили су више грешака у куцању поподне, посебно петком", објаснили су научници.
Флексибилни облици рада могу довести до веће продуктивности
У закључку научне студије, истраживачи су навели и да би флексибилно радно време, хибридни облици рада или четвородневна радна недеља заправо могли бити начин да се задовољство запослених побољша, a успостављени баланс између пословног и приватног живота сасвим сигурно би утицао и на продуктивност.
Такође, друге научне студије откриле су и да они који раде од куће, или у компанији имају краћу радну недељу, доживљавају мање стреса - не само да не путују на посао и са посла, већ и уживају радећи из ушушканог простора у коме се осећају пријатно.
"Резултати наше студије могу додатно помоћи лидерима и менаџерима да идентификују стратегије за оптимизацију радног учинка запослених", навео је Марк Бенден, професор и руководилац Одељења за животну средину и здравље на раду.