Магазин
Древни кит би могао бити најтежа животиња на свету која је икад постојала
Ребра од преко један и по метар и пршљенове тешке преко сто килограма имао је кит који је живео пре око 37 милиона година. Нови кандидат за титулу најтеже водене животиње у историји планете Земље пронађен је у пустињи у јужном делу Перуа. Према моделима који су израђени, претпоставља се да је ретка врста кита, била дугачка између 17 и 20 метара, и тешка између 94 и 340 тона.
Палеонтолози на југу перуанске пустиње дошли су до револуционарног открића: они су пронашли фосилизоване остатке џиновског кита који је живео пре око 37 до 39 милиона година и који је могао бити тежак између 94 и 340 тона, што се сматра рекордом за све животињске врсте икада. Ипак, само откриће није ново - окамењени остаци пронађени су још пре 13 година, али су због своје величине и облика током три године преношене (веома пажљиво) са локалитета у Лиму.
13 пршљенова, 4 ребра и 1 бутна кост
У археолошком налазишту, научници су пронашли укупно 13 пршљенова, 4 ребра и 1 бутну кост - сваки пршљен понаособ тежио је преко сто килограма, док је дужина ребара била готово један и по метар. Њихов проналазак сугерише да су китови достигли врхунац у својим димензијама око 30 милиона година раније него што се до сада веровало.
"Открили смо остатке непознате врсте китова из рода базилосауруса у наслагама средњег еоцена у јужном Перуу. Претпоставља се да је ово створење по имену Perucetus colossus, имало рекордно велику масу међу свим воденим сисарима и свим осталим кичмењацима који су живели у океану", наводе научници.
Највећи кит у историји био је спор и хранио се алгама
По мишљењу научника, древни кит Perucetus colossus (колосални кит из Перуа) био је дугачак приближно 20 метара, док је укупна маса његовог тела била између 94 и 340 тона. Поређења ради, савремени плави китови дуги су и до 30 метара, али њихова тежина не премашује 180 тона.
Још једна необична карактеристика овог кита је и његова кичма, чији су пршљенови били изузетно чврсти, што међу савременим јединкама није случај. По мишљењу палеонтолога, чврстина пронађених остатака сведочи о томе да су древни гиганти били веома пасивна бића која су пливала изузетно споро.
Научници сугеришу и да су се ови џиновски китови хранили воденим биљкама (највероватније алгама), мекушцима и другим органским материјама које се налазе у плитким водама, а да су сличан начин живота водиле и морске краве, које је човек истребио средином 18. века.
