На сликама које је објавио међународни тим астронома види се структура кружног облика са рупом у средини, названа прстенолика небула.
Небула је израз који се користи за звезду која у тренуцима смрти избацује свој материјал у свемир, када производи прстенове живописних боја, мехуре који се шире и пуцају, као и облаке и прашину.
Како преноси Гардијан, слична судбина чека и Сунце за неколико милијарди година.
''Очекује се да звезде попут Сунца окончају своје животе у фази белих патуљака, тако што ће одбацити своје спољашње омотаче, које затим формирају прелепе планетарне небуле које су осветљене зрачењем њихових врелих централних звезда, односно белих патуљака'', рекао је професор емеритус физике и астрономије на Лондонском Универзитету и вођа астрономског тима Мајкл Барлоу.
Објављене фотографије приказују не само структуру небуле, већ и унутрашњи регион око њеног централног белог патуљка, звезде огромне густине, која је отприлике величине планете. Шарене траке у небули стварају хемијски елементи који емитују светлост на различитим таласним дужинама.
Анализом слика, астрономи се надају да ће сазнати више о сложеним процесима који стварају структуре небула и животним циклусима звезда и елементима које бацају у свемир.
"Још не разумемо у потпуности све процесе који се дешавају током ове фазе која подсећа на трансформацију гусенице у лептира. Прстенаста маглина у Лири је једна од најближих и најсјајнијих од ових планетарних маглина и зато је идеална мета за телескоп Џејмс Веб, у циљу проучавања процеса који доводе до формирања прашњавих молекуларних структура које видимо на овим сликама", нагласио је професор Барлоу.