Како старимо, одржавање стимулације мозга је од виталног значаја за одржавање доброг когнитивног здравља. То не значи само свакодневно решавање укрштених речи и ребуса, већ и обогаћивање простора у коме боравимо разноврсним визуалним и аудитивним садржајима којима се наш мозак може "забавити".
Истраживачи са Универзитета у Калифорнији недавно су доказали да оплемењивање ваздуха мирисима, побољшава когнитивне способности јачањем кључне неуролошке везе између области мозга које се тичу памћења и доношење одлука.
Њихов експеримент, који је укључивао 43 мушкарца и жена, старости од 60 до 85 година, доказује да се когнитивни пад и стања као што је деменција могу успорити једноставним избором различитих мирисних нота и њиховим распршивањем у спаваћој соби непосредно пре спавања сваке вечери.
Код животиња например, обогаћивање околине мирисима показало се као добар стимуланс за неуропластичност (способност мозга да се адаптира), посебно при тестовима који укључују животиње са симптомима сличним неуролошким поремећајима код људи. Није тешко претпоставити да би и људи могли имати користи од излагања комплексним "мирисним пејзажима".
Физиолошки гледано, наша способност детекције мириса опада пре него што почиње опадање когнитивних способности.
Губитак овог чула такође се доводи у везу с губитком можданих ћелија, што указује на снажну везу између мириса и неуролошке функције.
"Чуло мириса има ту посебну привилегију да је директно повезано са неуронским мрежама за памћење", каже неуробиолог Мајкл Јаса. "Сва друга чула прво пролазе кроз таламус. Сви смо искусили колико су моћни мириси у евоцирању успомена, чак и оних од пре много година. Међутим, за разлику од промена вида које третирамо наочарима или слуха које третирамо слушним апаратом, не постији врста интервенције за губитак мириса."
Да би утврдили да ли се когнитивни пад може спречити оваквом врстом сензорне стимулације, Јаса и његови колеге су издвојили групу од 20 испитаника (од њих 43) и спровели истраживање различитим природним уљима која садрже мирисе руже, наранџе, еукалиптуса, лимуна, нане, рузмарина и лаванде.
Остатак групе (контролна група) би је изложен је "плацебо третману' који је садржавао само трагове мириса. Сви учесници, обе групе су морали да користе једно од уља с дифузером за освежавање ваздуха у својим домовима, сваке вечери током шестомесечног периода, ротирајући избор мириса.
Затим је коришћен сет неуропсихолошких тестова за поређење памћења, вербалног учења, планирања и способности пребацивања пажње међу испитаницима пре и после шестомесечног тестирања.
Изненађујиће је да је постојала јасна разлика од чак 226 одсто између одговора оних који су били изложени различитим мирисима и појединаца у контролној групи. Снимци њихових мозгова такође су открили значајне промене у анатомији повезивања подручја мозга која су кључна за памћење и размишљање код тестне групе.
С обзиром да су сви волонтери били ментално здрави, истраживачи сада желе да виде да ли резултати важе и за људе који већ имају дијагнозу одређеног степена когнитивног пада. Ово истраживање је објављено у часопису "Фронтирс ин неуросајенс".
Без обзира на узраст или стање ума, пружити вашем носу нешто чиме ће се "забавити" када се угасе светла и наступи тишина, свакако није лош начин да вежбате ум током ноћи.