Магазин
Како нам тактика "сивог камена" може помоћи у комуникацији са нарцисима
Комуникација са манипулаторима и онима који имају нарцисоидни поремећај је својеврсна игра у којој побеђује онај ко је мудрији, док они меког срца, који стрепе да им се супротставе, неретко заврше у њиховим "канџама" . Грузијски професор психологије развио је посебно делотворну тактику "сивог камена", коју препоручују чак и харвардски професори.
Стратегија суочавања са манипулаторима и нарцисима коју је развио професор психологије Кит Кембел са Универзитета у Грузији, једна је од ретких која није заснована на правом научном истраживању, већ је настала из искустава бројних жена које су се у неком периоду живота нашле у емотивном односу са нарцисима, или су биле одгајане у породицама где је најмање један родитељ манипулатор.
"Нарцисизам је компликован, али је ова техника једноставна", сматра доктор Крег Малкин, професор психологије на Харвардској медицинској школи.
Тактика "сивог камена" - једноставна, а веома делотворна
Иако крајње једноставна, тактика "сивог камена" показала се као крајње делотворна у комуникацији са нарцисима и манипулаторима који се својски труде да у очима других себе глорификују и поставе на пиједестал: њена суштина лежи у давању неутралних, досадних одговора који ће нарциса и манипулатора довести до губитка интересовања, при чему ће се и њихова жеља да вам нешто доказују значајно умањити или потпуно нестати.
Најидеалнији одговори јесу "У реду", "Имаш право на своје мишљење", "Наравно" и томе слично, јер, добивши овакав одговор, нарциси и манипулатори губе жељу за даљом комуникацијом, наводи Кембел.
Управо је та ваша незаинтересованост за оно што они имају да кажу кључна: давањем "млаког" одговора њихова делузивна моћ опада, они губе свој шарм и жељу да манипулишу вашим емоцијама, а то их одбија и наводи да потраже другу "жртву".
Нарцисоидни поремећаји ретки, али имају јак утицај
Да би се некој особи установио нарцисоидни поремећај, потребна су бројна клиничка испитивања и тимски рад психолога и психијатара, а тек 1 проценат светског становништва има званично дијагностикован неки од поремећаја из спектра нарцизма. Ипак, у пракси се можемо сусрести са бројним примерима ароганције и манипулативних техника које су својствене нарцисима, чак иако оне долазе од некога ко није клинички случај.
Нарцисе са којима се сусрећемо можемо класификовати у три категорије: отворени, латентни (прикривени) и оне из заједнице. Отворени нарциси су баш оно што вам прво падне на памет када чујете ту реч - то су арогантне особе које сматрају да се читав свет врти око њих и које "храни" осећај личне супериорности и туђе инфериорности. Латентни се пак, понашају другачије - они воле да су у "улози жртве" и да је сва пажња усмерена на њихове проблеме, док ваше животне ситуације ниподаштавају. За крај, трећи, али не мање важан тип јесу нарциси из заједнице - они који "на сва уста" причају о својим доприносима стамбеној заједници, друштву, екологији и човечанству и који ће се потрудити да вас увере да брижнију и посвећенију особу у животу нисте имали прилике да упознате.
