Током ове и претходне године на Јадранском и Средоземном мору је по први пут забележена појава неких нових врста риба, а једна од њих је тзв. риба веверица.
Из Министарства економије и одрживог развоја Хрватске саопштили су недавно да је на Јадрану недавно забележена и врста гонич иглица (Тyлосурус крокодилус). Риба веверица по први пут је угледана 2022. године у Италији код Трста.
"Ради се о суптропској риби атлантског порекла, која у природном подручју распрострањености живи уз коралне гребене на дубини од нула до 180 метара. Њено природно станиште је у западном делу Атлантског океана, од Северне Каролине у САД-у до Бразила, затим на острву Асенсион и Света Хелена у централном делу јужног Атлантског океана и од Габона до Анголе у источном делу океана", наводе морски биолози.
Из хрватског министарства открили су да јој погодују топла клима, те да би због загревања мора услед климатских промена могло доћи до ширења ове, али и других страних врста.
Невен Ивеша, дипломирани инжењер биологије са Универзитета Јурја Добриле у Пули наводи да је неколико разлога за то.
"Испуштања баластних вода могу се сматрати главним узроком уноса нових врста у нова станишта. Могући су и збегови из акваријума или аквакултуре, али такви случајеви су пуно ређи. Нове врсте се детектују управо на подручјима саобраћајних лука као нпр. у Тршћанском заливу. Последњих година широм планете бележе се и природне миграције тропских и суптропских врста према северним деловима хемисфере, чему доприноси глобално загревање, односно повећање просечне температуре мора", објаснио је Ивеша.
Неке врсте могу постати инвазивне
Што се тиче рибе веверице, Ивеша за Н1 наводи да је њено поновно појављивање у Јадранском мору вероватно последица испуштања баластних вода.
Слично сматра и магистар биологије Зринка Јакл, начелницаа Програма заштите природе у Удружењу за природу, околину и одрживи развој Сунце.
Она наглашава и улогу Суецког канала који је спојио Средоземно и Црвено море, а којим је омогућен долазак тропских врста у Средоземно море. Уз то, велику улогу у настањивању тропских врста одиграло је и повећање температуре мора, као и интензиван поморски саобраћај.
Међутим, нису само рибе новитети у Јадранском мору.
"Постепени долазак ових врста од југа према северу Средоземног мора и Јадрана бележи се већ дуги низ година. Рибе су најочигледнији нови становници, међутим реч је и о новим врстама алги и бескичмењака. Део ових врста се брзо размножава, а нема природног непријатеља на овим просторима, па тако могу постати инвазивне, односно погубне за локалну биоразноликост", истакнла је она.
Навела је и неке примере.
"Пример такве врсте је риба паун или ватрењача (Птероис милес), тропска врсти која је већ нанела значајну економску штету у многим нетропским морима, а 2021. је први пут забележена и у Јадрану. Реч је о предатору који се храни свим врстама риба у приобаљу и то поготово мањим рибама. Има отров у готово свим леђним перајама и убод је врло болан, али ретко може изазвати озбиљније последице. Овом врстом се хране једино већи предатори попут морских паса, ража и кирњи, међутим ове врсте су у Јадрану преполовљене су и на ивици изумирања", објашњава она.