Магазин

Гојазни људи имају другачији облик мозга, тврде научници

Мозак гојазних људи је другачије обликован и то би могло објаснити зашто је мања вероватноћа да се осећају ситим након јела, открива истраживање. Хипоталамус, кључни регион који делује као "центар за контролу апетита" у мозгу, знатно је већи код људи који имају вишак килограма, открилу су научници са Универзитета Кембриџ. Такође, откривенo је и да нездрава исхрана може да изазове упалу овог подручја мозга, што доводи до структурних промена.
Гојазни људи имају другачији облик мозга, тврде научници© freepik/stockking

Упала центра за контролу апетита, наводе научници, може да "поремети" природне механизме одговорне за одржавање стабилне телесне тежине, што отежава људима са гојазношћу да контролишу глад или да спроводе дијету, преноси британски Тајмс.

Студија, која је објављена у часопису Неуроимиџ урађена је на основу испитивања 1.351 младих одраслих особа различите тежине, а тим је открио да је укупни волумен структуре хипоталамуса у мозгу био значајно већи код људи који су имали прекомерну тежину и гојазност.

Установљено је да што је већи нечији индекс телесне масе (БМИ), већи је волумен њиховог хипоталамуса. Хипоталамус је величине бадема и игра важну улогу у контроли апетита кроз управљање ослобађањем хормона који нам говоре да ли смо гладни или сити.

Аутори студије су истакли да не могу да буду сигурни да ли вишак телесне тежине узрокује повећање величине хипоталамуса или да ли су људи са већим хипоталамусом склони да једу више.

Студије на животињама показале су да исхрана богата мастима изазива упалу хипоталамуса, што заузврат изазива инсулинску резистенцију и гојазност.

Водећи аутор, др Стефани Браун, рекла је да ако је то случај и код људи, то би значило да би исхрана богата мастима могла да изазове упалу центра за контролу апетита, што би променило нашу способност да проценимо када смо довољно јели и како наше тело обрађује шећер у крви, што доводи до дебљања.

Студија је показала да изгледа да нездрава исхрана изазива упалу у мозгу која може да утиче на повећање хипоталамуса.

"Иако знамо да је хипоталамус важан за одређивање колико једемо, заправо имамо врло мало директних информација о овој регији мозга код живих људи. То је зато што је веома мали и тешко га је уочити на традиционалним МР скенирањима мозга", рекла је Браун и додала да је даље истраживање улоге хипоталамуса од виталног значаја за разумевање гојазности.

У великој Британији две трећине одраслих особа је гојазно, а здравствени систем оптерећује и то што је због тога у порасту број пропратних болести попут дијабетеса типа два и болести срца.

Трећина становника Србије гојазно

Око 30 одсто становништва Србије је гојазно, а нарочито су забрињавајуће бројке међу децом, изјавио је Мирсад Ђерлек, државни секретар у Министартсву здравља, у септембру 2022. године на конференцији "Епидемија гојазности у постковид ери".

"Посебно нас забрињава да су нам деца, због лоших навика, лоше хране и недовољне физичке активности у великом проблему", рекао је Ђерлек. Каже и да 80 одсто те деце задржи гојазност у старијем добу што може да буде врло опасно, с обзиром да врло рано добијају дијабетес од гојазности, а касније и васкуларне и цереброваскуларне проблеме које су водеће по смртности.

image