Магазин
Ледени трамваји Петербурга: Како су се Руси возили по залеђеној Неви
Транспортни систем који је радио у периоду од јануара до марта, а који је подразумевао електричне трамваје који су се кретали залеђеном Невом и дан данас све инжењере оставља у чуду. Осмишљен и пуштен у рад још давне 1895. године, "Ледени трамвај Санкт Петербурга" по сезони је превозио чак 900 хиљада путника, а током топлијег дела године на смену су долазили трајекти.
Занимљиво је да се ова необична врста јавног превоза у Северној руској престоници појавила знатно раније од копнених трамваја на које смо сви данас навикли, а разлози за то су били типично руски. Наиме, крајем 19. века, на снази је био споразум између Градске думе Санкт Петербурга и акционара друштва железничке компаније са коњском вучом, према којем је тој компанији дато ексклузивно право да управља свим коњским запрегама. Другим речима, на петербуршким улицама је владао прави правцати монопол, и иако су електрични трамваји почели да се појављују у многим градовима, у Санкт Петербургу је противљење власника коњских трамваја било толико снажно, да о неком другом јавном друмском превозу није могло бити ни говора.
Ледени трамвај је био је јако популаран, карта коштала само 3 копејке
Али, правило монопола важило је само за улице, док речни саобраћај није био обухваћен, и управо је ову "рупу" у споразуму и искористило Финско друштво за лаку пловидбу, отворивши први зимски трамвајски саобраћај. Читава инфраструктура састојала се од једног главног и неколико споредних колосека који су били постављени право на залеђеној површини реке Невe и који су међусобно били повезани електричним жицама, а ново превозно средство могло је да прими и до 20 путника.
За јако кратко време, овај вид транспорта постао је један од најпопуларнијих, а повољна цена карте од само три копејке омогућавала је његово коришћење свим заинтересованим путницима без изузетака.
900 хиљада путника по сезони и ни једна саобраћаја незгода
Сезона ледених трамваја почињала је сваке године 20 јануара, а завршавала се 21. марта и током тог периода ова превозна средства би превезла и до 900 хиљада путника. Саобраћај се одвијао довољно брзо за то време: ледени трамвајчићи су могли развити брзину од максимално 20 километара на час, а имали су четири главне руте којима су се кретали по Неви.
За пуних 15 година саобраћања, ово превозно средство сматрало се изузетно поузданим и безбедним, будући да се никада није десила ни једна саобраћајна незгода и ни један трамвај није пропао кроз лед - највеће незгоде подразумевале су прекид каблова са напајањем или кретање вагона без возача.
Санкт Петербург покренуо тренд
Након што је установљено да су ледени трамваји веома сигурно превозно средство које људи са задовољством користе, и други градови су пожелели да уведу овај иноватинвни модел транспорта: први у низу био је Нижњи Новгород у коме су се ледени трамваји кретали преко залеђене реке Оке, а касније им се придружио и Архангелск.
