Деца и новац: Због чега је важно развијати финансијску писменост још у дечјем узрасту

Како каже народна пословица, "Гвожђе се кује док је вруће", а тако се и први кораци ка финансијској писмености праве још у раном узрасту. Знања стечена у дечјем узрасту послужиће као основа за успешно планирање сопственог буџета у адолесцентском и одраслом добу, а самим тим се могу сматрати и својеврсном гаранцијом стабилности и успеха.

Први корак ка финансијској писмености детета јесте разумевање вредности новца, његових основних принципа и функције, а на родитељима је (некада нимало лак) задатак да својој деци у што ранијем узрасту објасне шта је то новац и на који начин правилно њиме располагати.

Гвожђе се кује док је вруће: 3 и 7 година "преломне тачке"

Иако многи родитељи тему финансија избегавају, сматрајући да је давање дневног џепарца једини исправан приступ, научници Висконсинског универзитета наводе да деца већ са три године могу да разумеју како функционише свет финансија и да новац може да се "мења" на нека друга материјална добра. Штавише, њихова сазнања потврђују и научници са Кембриџа, додајући да деца узраста до седам година имају способност грађења основних финансијских навика. Дакле, узраст од 3 до 7 година је право време за усађивање правих навика.

"Објасните деци разлику између "хоћу" и "треба", учите их да управљају својим жељама, али и потребама. Нека деца виде како плаћате рачуне, како одлажете новац са стране за одмор или "црне дане", наводи финансијски експерт Алексеј Леонов.

Да бисмо имали новац на располагању, потребно је да зарађујемо

Када дете савлада разлику између "хоћу" и "треба", следећи корак је објаснити му да сав новац који породица има на располагању долази као резултат рада: мама и(ли) тата иду на посао и тамо раде, а на крају месеца они добију одређену количину новца. Пензија, односно новац бака и дека, такође "не пада са неба" - и он је резултат претходног рада, али годинама уназад. Када се прилив новчаних средстава објасни кроз уложени труд, деца ће са временом разумети да и његово трошење треба да буде рационално.

Укључите децу у породично буџетирање

Одличан начин да деца усвоје основе финансијске писмености је правовремено укључивање у планирање породичног буџета, а то се веома једноставно може учинити кроз причу и свакодневне активности. Примера ради, објасните им да велики део месечних примања одлази на куповину намирница за припрему оброка, да део новца који мама или тата зараде иде на плаћање рачуна, кирије за стан или рате стамбеног кредита, а да се тек један део укупних прихода може издвојити за забаву или уштеђевину. На тај начин, још од раног узраста, створиће се јасна слика да није сав новац искључиво за трошење на оно што они желе и да постоје обавезе које је потребно пре тога регулисати.

Друштвене игре и отварање дечјег рачуна у банци

Осим укључивања деце у свакодневне активности, појам финансија деци се може објаснити и кроз друштвене игре попут "Монопола" или "Игре живота", у којима се кроз забаву и заједничко време стиче разумевање тога да, да би се нешто купило, морају постојати извесна новчана средства.

Такође, добар начин је и отварање наменског дечјег рачуна у банци, са кога су трансакције могуће само уз родитељски надзор, а који нуде могућност да деца кроз штедњу разумеју на који начин функционишу каматне стопе. Објасните им и да новац на ручуну вреди исто онолико колико и у готовини, као и да његово трошење у електронском формату (путем интернет плаћања или плаћања картицом у радњи) има исту "тежину".

Кредит није "бесплатан новац", а постоји и разлика у дуговањима

Упознавањем са банкарским појмовима, деца ће лакше разумети и да кредит није "бесплатан новац" који се добије од банке, већ да је то само позајмица која мора да се враћа увек у договорено време, и са одређеним увећањем: неко нам је помогао да нешто купимо, а сада ми тај новац враћамо са одређеним "знаком захвалности", односно каматом.

У мало старијем узрасту, деци је важно објаснити и разлику између "квалитетног" дуговања, односно позајмице, и оног које нам не доноси никакву вредност, а то се најлакше да објаснити кроз неки практичан пример. Тако, кредит за школовање дете може посматрати као "квалитетан" јер ће касније своје знање искористити да заради новац и уложи га у даље образовање, док су пример "лошег" дуговања кредитне картице које су коришћене за куповину ситница и непотребних ствари.