Хиљаде људи данас иду на хип-хоп концерте, међутим музички стил који је у врху светских топ листа, није увек био толико популаран, подсећа Би-Би-Си.
Већина познатих хип-хоп музичара није могла да постигне невероватан успех без рада људи као што су Ди-џеј Кул Херк, Грендмастер Флеш и Африка Бамбата.
Крајем шездесетих и почетком седамдесетих Бронкс је имао много проблема, било је много борби између различитих банди, а хип-хоп је постао глас улице који је локална заједница користила као вентил за изражавање мишљења и проблема током веома насилног периода у њиховим четвртима.
Пре 50 година, 11. августа, 18-годишњи Клајв Кемпбел, познат као ди-џеј Кул Херц и његова млађа сестра Синди, одлучили су да приреде забаву поводом краја лета и почетка школе, у соби за снимање у њиховом стану у њујоршком Бронксу, а та журка ће у музици остати запамћена као историјски дан рађања хип-хопа.
Било је то у време кад је диско музика била на врхунцу популарности, али Синдин брат Ди-џеј Кул Херк, који је био диск-џокеј на том догађају, желео је да пушта музику на којој су одрасли он и његови углавном црни вршњаци - фанк и соул.
У то време музика се слушала са винилних плоча пуштаних на грамофону. Користећи два грамофона и микрофон, фанк и соул ДЈ Херк, миксовао је две плоче заједно - изолујући и продужавајући ударце бубња или "брејкове". Остало је била историја. Музички брејкдаун" је кад један или неколико инструмената добије соло деоницу - обично бубњеви или перкусије - а вокали и други инструменти направе паузу. Уз "брејк" ритмове, на раним хип-хоп журкама у Њујорку, плесао се брејкденс.
Нешто касније исте године, ди-џеј са источне стране Бронкса по имену Африка Бамбата, бивши вођа банде "Black spades" Ленс Тејлор, коме је насиља у његовој заједници било преко главе, основао је покрет Зулу, који је организовао догађаје на којима су чланови банди из Бронкса могли да се такмиче у брејкденсу и да слушају музику.
Почело је као музички оријентисана омладинска организација у опасном крају Њујорка - Бронксу, али је било толико популарно да је постало светски покрет.
Након јењавања ратова банди и сузбијања радикалних црначких група од стране ФБИ касних шездесетих, појава хип-хопа почетком седамдесетих представљала је дубоку промену.
Оно што је почело као журка је институционализовано, добило алтруистичку сврху и основне вредности: мир, љубав, јединство и забава. Та четири постулата добијају своју експресију кроз четири основна елемента: ди-џејинг, ем-сиинг (реп), брејкинг и графите.
Уметник Фаб 5 Фреди из Бруклина, коме се приписује премошћивање јаза између њујоршке музике и света визуелне уметности, тврдио је да је интерактивност ова четири елемента доказала да хип-хоп превазилази чисто музички или уметнички покрет – он је постао целокупна култура.
Златно доба
Од краја осамдесетих до средине деведесетих било је златно доба хип-хопа.
Како је реп учвршћивао положај као један од најпродаванијих жанрова, Тупак Шакур и Ноторијус Б.И.Г. предводили су екипу песмама као што су "California Love", "Changes" и Juicy".
Све је пошло по злу кад су калифорнијски Тупак и бруклински "Биги", некада пријатељи, убијени као славне жртве ривалитета између Источне и Западне обале.
Оба убиства остају до данас нерасветљена, али њихове смрти су ипак смањиле напетост.
Пре истека миленијума, све је било спремно за експлозију прве беле хип-хоп мегазвезде.
Под менторством повратника Др Дреа, детроитски Маршал Метерз Трећи, познат као Еминем, али и као Слим Шејди, гласно је стигао на сцену.
Његов црнохуморни, политички некоректни, супербрзи стил риме донео је нешто ново у игру и он је на крају глумио верзију себе у филму о реп борбама Осам миља.
Жене и хип-хоп
Постојао је и свесни покрет који је славио искуство црне жене, а који су предводиле Мони Лав, Квин Латифа и, касније, Лорин Хил.
До историјског тренутка дошло је 1999. године кад је Лорин Хил, претходно прослављена са Фуџиз, а и филмом Опасни умови, премостила јаз између хип-хопа и популарне музике главног тока освојивши пет Гремија за дубоко лични албум The Miseducation of Lauryn Hill.
Њен осећајни стил реповања инспирисао је будуће генерације британских женских реп звезда као што су Мис Дајнемајт, Спич Дебел и Естел.
Звук се поново трансформисао експериментисањем које је предводио продуцент Тимбаленд и стигла је очаравајућа нова сензација Миси Елиот, чији ће образац следити имена као што су Ники Минаж и Меган Ди Сталион.
Британска веза
Раније, кад је хип-хоп први пут прешао Атлантик, многи британски извођачи су напросто копирали америчке колеге.
Али имена као што су Рутс Манува, Со Соли Кру и Стритс, који су мешали хип-хоп са дабом и британским гаражним звуком, подарили су репу аутентични британски глас и акценат. Пре тога је освануо трип хоп, када су бристолски Masiv Atek и Portished креирали спору психоделичну фузију хип-хопа и електронике.
Би-Би-Си је 2002. године лансирао нову радио станицу "1Xтра", циљану за љубитеље савремене црначке музике.
Са њом је стигла грајм сцена, коју су предводиле лондонске пиратске радио наде Дизи Раскал, Вајли и Кано, који су утицаје извлачили из хип-хопа, џангла и плесне музике. Велика прекретница за британску публику наступила је кад је главни извођач на Гластонберију 2008. године био Џеј-Зи упркос томе што је Ноел Галагер из Оезиса рекао за Би-Би-Си да је "погрешно" дати хип-хопу тако почасно место.
У данашњу генерацију цењених младих британских репера спадају Дејв и Литл Симз, као и Лојл Карнер.
Они сви доприносе општем звуку, причајући своје приче властитим јединственим гласом за неку сасвим нову публику.
Хип-хоп данас
Музички стил који је потекао из једног од најсиромашнијих крајева Њујорка, хип-хоп је данас најславнија музичка форма на свету - са музичарима као што су Дрејк, Ники Минаж, Карди Би, Стормзи и Кендрик Ламар који су стекли светску славу у последњој деценији.
Педесет година од рођења, хип-хип је жанр који наставља еволуцију.