Да ли је приватност услед дигиталног приступа свему и свима, постала мит у 21. веку

Чини се као да је Орвелов Велики брат из књиге „1984“ увелико присутан.

Друштвени медији омогућили су завиривање у сваки кутак планете, али и воајерско завиривање по профилима славних. Кажу да када су на мрежама, слике и информације постају јавно добро. Међутим, информациона приватност је ваше право да имате контролу над личним информацијама, али и начином како се оне прикупљају и користе.

Према подацима стручњака за друштвене медије, људи већином на Инстаграму постављају објаве  3-7 пута недељно. Дневно се на Фејсбуку постављају објаве једном или два пута, а на Твитеру једном до пет пута дневно.

Статистике показују следеће:

• Инстаграм дневно бележи 3,76 милијарди посета, а 500 милиона људи дневно објави нешто на свом сторију. Просечно време које корисници проведу на Инстаграм апликацији је пола сата дневно.
• На Фејсбуку, као трећој друштвеној мрежи по посећености, корисници проводе по 34 минута дневно. 

Наши пријатељи објављују слике своје деце, слике са мора, свадбе, честитају рођендане, изјављују саучешћа... Овај вид комуникације је постао опште друштвено прихватљив, а човек се мора кретати у систему и друштву који је око њега, иначе је неприхваћен. У том систему, одаје се и оставља много информација о себи и својој породици, које могу некада бити искоришћене и у лоше сврхе.

Друштвене мреже су постале место на коме се познати међусобно оптужују, па неретко тај сукоб заврши на насловним странама. Безбедност и приватност на мрежи су угрожени, а постоји тенденција да то буду и у будућности још више. Сваком кориснику је потребна приватност, посебно деци јер су она најугроженија.

Вођени информацијама које мреже имају о нама, али и све већим бројем деце која су на њима, снимљен је и филм „Непоправљиви Рон“. Филм приказује како једна компанија прави савршеног пријатеља, за свако дете понаособ, а који је настао прикупљањем информација са интернета о том детету. Завршава се мешавином романтичног виђења да ће човечанство и даље ценити искрене пријатеље, али и да ће техника и мреже остати свеприсутни и у будућности.

Замислите да вам неко овога момента одузме све друштвене мреже на месец дана, да немате прилику да објавите ни једну своју слику, слику деце или изразите своје мишљење и став о стању у медијима и друштву? Тешко. Колико су различите платформе криве за уплитање у личне информације, толико су и људи криви јер су поклекли пред технологијом. Човек нема кога да криви за изложеност у сваком смислу, осим самог себе.  

Приватност је основно људско право, али и право да вас нико не узнемирава или да вам се меша у живот. Изгледа да је приватност 21. века тренутно само у мислима и интимним жељама, у које још ниједан софтвер није успео да проникне.