Општепознато је да дувански дим убија, па ЕУ планира да предузме оштрије мере против конзумирања цигарета, пише "Билд".
Дуванска индустрија такође зна да конвенционалне цигарете постају застареле.
"Желимо да до 2025. придобијемо више од 40 милиона пушача широм света за алтернативе са ниским емисијама штетних гасова", каже за "Билд" Маркус Есинг, шеф немачке компаније "Филип Морис", која производи Марлборо, ЛМ и Честерфилд.
Наведени циљ представља 50 одсто укупне продаје, а план највеће светске дуванске компаније је да што више купаца пређе на алтернативне производе, као што су уређаји за загревање дувана типа "Икос".
Када довољно пушача пређе на алтернативе, дуванска цигарета треба да изађе из употребе.
Остаје, међутим, нејасно, када ће престати производња конвенционалних цигарета у тој компанији.
"Што је пре могуће", рекао је Есинг, али много тога зависи од самих пушача: да ли ће и када прећи на алтернативе.
Према подацима немачког Министарства здравља, сваке године у Немачкој умре 127.000 људи од последица конзумирања дувана. Лекари су уверени да је пушење најважнији фактор који може да спречи настанак рака.
Пословање са зависношћу се, ипак, исплати корпорацијама. Само "Филип Морис" је 2021. године остварио продају у вредности 28,5 милијарди евра широм света.
Од пандемије, број младих пушача у Немачкој се убрзано повећава: према истраживању компаније "Форса", једанаест одсто младих од 16 до 29 година описало је себе као редовне пушаче, што представља повећање од 83 одсто у односу на ниво пре пандемије.
"Иако број пушача генерално опада, дуван остаје здравствени ризик који може да се избегне. Пушење сваке године проузрокује огромне трошкове здравственом систему", рекла је за "Билд" здравствени стручњак Кристине Ашенберг-Дугнус.
Она оцењује да повећање стопе пушења међу младима јасно показује да забране нису ефикасне. Уместо тога, већи нагласак мора да се стави на превенцију и образовање, јер "на тај начин можемо да спречимо да млади уопште почну да пуше".
Колико су бездимне алтернативе заиста штетне?
Иако бездимне алтернативе нису толико штетне по здравље као традиционалне цигарете, нису ни безопасне, упозорава Гунтер Вист, плућни лекар на клиници у Хамбургу.
"Адитиви су велики проблем. Они су веома различити и вероватно нису корисни за здравље. Међутим, ово још увек не може научно да се докаже", рекао је Вист за "Билд".
Грађани и даље не знају шта се све тачно налази у електронској цигарети.
"Ко би добровољно удахнуо глицерин (који може да изазове главобољу, стомачне тегобе и дијареју) или пропилен гликол (који се користи у козметици и као антифриз)? Нико то не би урадио да није повезано са никотином", наводи лекар.
Дугорочне последице још нису познате.
"Са цигаретама су биле потребне деценије да се докажу здравствени ризици. Исто ће бити и са вејповима", тврди Вист.