Шездесетих и седамдесетих година прошлог века, Совјетски Савез и Сједињене Америчке Државе биле су у правој правцатој Месечевој трци - ко ће постићи већи успех и учинити више научних откића. Руси су тада ка Месецу послали чак 24 свемирске летелице, надајући се да ће тиме постати и први колонизатори Земљиног природног сателита, али ипак, та титула је отишла у руке Американаца. Без обзира на то, совјетски космонаути и истраживачи су имали невероватне резултате. Какве су то чудесне свемирске летелице ЛУНА, од којих се последња, "Луна-25" ка Месецу запутила 11. августа ове године?
"Луна-1" - прва лунарна летелица на свету
Прва свемирска летелица на свету послата ка Месецу 2. јануара 1959. године носила је симболичн назив "Луна-1", а иако је њена брзина била за то време веома упечатљива, она нажалост није успела да стигне до самог Месеца. Промашивши циљ за 6 хиљада километара и ушавши у хелиоцентричну орбиту, "Луна-1" постала је вештачки сателит Сунца.
"Луна-2" - открила лунарни ветар
Само пола године након "фијаска" са летелицом "Луна-1", Руси су лансирали следећи свемирски број, који је (савим логично) назван "Луна-2" и овога пута, мисија је била успешна! Руска летелица је била први објекат у историји човечанства који је стигао до Земљиног сателита и успео да открије соларни ветар на његовој површини, а на основу прикупљених података установљено је и да Месечево сопствено магнетно поље и радијациони појас готово да не постоје.
"Луна-3" - направила прву фотографију полеђине Месеца
Након прве две, ка Месецу је полетела и трећа космичка летелица (чији назив можете погодити), а она је уједно била и прва свемирска летелица која је снимила фотографију полеђине Месеца. За њену мисију везана је и једна анегдота: наиме, две године пре лета свемирске летелице, француски винар Анри Мер и совјетски конзул састали су се у Паризу, а током дружења "пала је и опклада" - да нико никада неће фотографисати полеђину Месеца. Међутим, убрзо се фотографија појавила у свим новинама света. Винар Анри Мер је, као сваки частан човек, одржао обећање и послао хиљаду боца шампањца Академији наука Совјетског Савеза. Једна од боца је завршила у рукама главног инжењера, Сергеја Корољова, а заједно са исечцима из новина и фотографијом ова флаша данас краси Музеј космонаутике.
"Луна-9" - прве панорамске фотографије Месечеве површине
Године 1966. Совјетски Савез је постигао још једно достигнуће: летелица "Луна-9" је по први пут извршила меко слетање на површину Земљиног сателита, слетевши у Oceanus Procellarum, а захваљујући томе добијено је мноштво панорамских фотографија Месечеве површине. До тада, Месец је био фотографисан само са орбите или са Земље.
"Луна-10" - први вештачки сателит Месеца
На основу фотографија и истраживања, о површини Месеца су руски научници сазнали много занимљивих чињеница, а следећи задатак био је да се истражи и простор око њега - тако је 3. априла 1966. у његову орбиту ушао и први вештачки сателит "Луна-10".
Овај сателит био је права правцата летећа лабораторија, која је за 56 дана у космосу прикупила је мноштво нових података. Међу најзначајнијим открићима су аномалије Месечевог гравитационог поља: у неким областима гравитација је била јача него у другим.
"Луна-16" - први комадићи Месечевог тла на Земљи
Захваљујући космичкој мисији "Луна-16" која је 1970. године слетела на Месец, на Земљу је стигло и парче сателитског тла -101 грам реголита који је касније научницима помогао да додатно упознају Земљин сателит.
"Луна-17" - чувена осмица на Месецу
Свемирски број "Луна-17" ка месецу је отишао са посебном мисијом - да превезе први лунарни ровер "Луноход-1". Ровер је на површини Месеца вредно радио 322 дана и прешао више од 10 километара пута, а са Земље је контролисан путем радио везе. Осмог марта 1971. године, у част Међународног дана жена, он је исписао џиновску осмицу на површини Месечевог тла.
"Луна-24" - последња летелица совјетских времена
Последњи космички брод времена Совјетског Савеза са Земље је полетео ка Месецу 1976. године, а слетевши на само ивицу кратера, "Луна-24" узела је узорак тла са дубине од чак два метра. На основу тога, руски научници дошли су до епохалног открића - на Месечевој површини има воде! Међутим, још јако дуго "Луна-24" била је и остала последња руска космичка мисија.
"Луна-25" - скоро 50 година касније Русија суверено влада космичким истраживањима
У другој недељи августа, Русија је ка Месецу послала прву космичку летелицу у савременој историји, а њен циљ је да следи у регију јужног пола Земљиног сателита и истражи потенцијални поларни ермафрост (вечни лед) и воду у њему. У будућности, Русија планира да баш на том месту успостави своју лунарну базу.