Због чега Руси грицкају сунцокрет увек и свуда

"Стићи ћемо у рај оног тренутка када семе сунцокрета нестане из Москве", описивао је чувени Булгаков свој презир према грицкању семенки, јер, скоро да нема Руса који им може одолети. Семенке се грицкају код куће уз серије или филмове, увече уз пиво, на утакмицама и већим друштвеним догађајима. Када је сунцокрет стигао у Русију, ко га је донео и како је од сељачке постао грицклица којој чак ни председник Владимир Путин не може одолети?

Семенкама сунцокрета једноставно не може одолети ни један Рус - оне су толико "заразне" да се могу грицкати сатима, а затим и исто толико скупљати љуспице које су се током ове забаве сасвим сигурно разлетеле свуда около. Ипак, сунцокрет није увек био омиљена грицкалица - некада је био "резервисан" за хулигане и пензионере, а још раније кроз историју, за народ са села и радничку класу.

Како је сунцокрет "освојио" Русију

Као и многе друге ствари, попут одеће у европском стилу, фризура и модерног бонтона, и сунцокрет су у Русију стигао захваљујући Петру Великом који је, након што га је први пут видео у Холандији, пожелео да тако леп цвет краси и непрегледне руске пољане. Додуше, тада се сунцокрет сматрао само декоративном биљком. Тек 1829. године откривене су и његове прехрамбене чари: један сељак из региона Вороњежа направио је пресу која би цедила уље из семенки сунцокрета, а његово откриће постало је прави хит! Али, Руси су онда почели семенке сунцокрета не само да цеде, већ и да једу - и то, у великим количинама.

"Велика сеоба сунцокрета" из села у градове

Као и већина забавних ствари, и уживање у семенкама сунцокрета проширило се у народу захваљујући сељацима. Са развојем пољопривреде, све више сеоског становништва почело је узгајати сунцокрет, а упоредна експанзија железница широм Русије условила је бројне миграције сеоског становништва у веће градове и локалне центре свих збивања.

Мало помало, са сељацима се "селио" и сунцокрет, будући да је свако са собом носио таман колико је потребно до следећег одласка кући. Највећи "бум" догодио се у револуционарна времена и доба пада монархије, када су сви, од бољшевичке војске, па све до пролазника, махом ишли улицама и грицкали семенке. Замислите само академску елиту и руску интелигенцију и њихову узнемиреност таквим призором!

"Стићи ћемо у рај оног тренутка када семе сунцокрета нестане из Москве"

Своју забринутост за "сељачку забаву" која се проширила Москвом нису крили ни велики руски писци, а Михаил Булгаков једном написао: "По мом мишљењу, стићи ћемо у рај оног тренутка када семе сунцокрета нестане из Москве... Можда сам ја само будала која не разуме велики значај овог националног производа... Али могуће је да су семенке сунцокрета само одвратна ствар која прети да нас удави у својој балавој љусци". Његов став делили су и многи други писци, научници и елита, а њихов презир пренео се и у доба СССР, па чак и на данашње време. Ипак, и поред тога, љубав према сунцокрету никада није престала.

Психолози објаснили руску "залуђеност" сунцокретом

Општа помама за сунцокретом и љубав према овој врсти забаве заинтересовала је чак и руске психологе, који су истражили разлоге због којих је грицкање семенки толико популарно и "заразно". 

"Овај процес је монотон, аутоматски, а као такав, одличан је за смањење стреса. Друго, семенке сунцокрета су добра опција и као "утешна" и "безгрешна" храна, јер су малокалоричне. Треће, друштво, наравно! Лакше је комуницирати са људима уз грицкање семенки: нема непријатне тишине, људи су повезани јер су заокупљени једном ствари. Отуд и објашњење помами за сунцокретом!"