Научници реконструсали песму Пинк Флојда на основу можданих таласа (ВИДЕО)
Иако су чланови исте лабораторије раније успели да дешифрују говор, па чак и нечујно замишљене речи - са снимака мозга, "уопштено говорећи, сви ови покушаји реконструкције су имали роботски квалитет", рекао је професор Роберт Најт, неуролог са Универзитета у Калифорнија, САД, који је спровео студију са постдокторандом Лудовицом Белиером, преноси Гардијан.
Према његовим речима, музика је по природи емотивна, има ритам, стрес, акценат и интонацију и садржи много већи спектар ствари од ограничених фонема на било ком језику, што би, како је навео, могло додати још једну димензију имплантабилном говорном декодеру.
Док је претходни рад декодирао електричну активност из можданог говорног моторног кортекса, области која контролише ситне покрете мишића усана, вилице, језика и ларинкса који формирају речи, нова студија је користила снимке из слушних делова мозга, где се обрађују сви аспекти звука.
Тим је анализирао снимке мозга 29 пацијената док им је пуштан троминутни део песме Пинк Флојда, преузет са њиховог албума "Тhe Wall" из 1979. године. Активност мозга добровољаца је откривена постављањем електрода директно на површину њиховог мозга. За декодирање снимака и затим кодирање репродукције звукова и речи коришћена је вештачка интелигенција.
Иако веома пригушена, фраза "Све у свему, то је само још једна цигла у зиду" се препознаје у реконструисаној песми - са нетакнутим ритмовима и мелодијом.
"Помало звучи као да говоре под водом, али то је наш први покушај у овоме", рекао је Најт.
Он верује да би коришћење веће густине електрода могло да побољша квалитет реконструкције.
"Просечно раздвајање електрода је било око пет милиметара, али имали смо неколико пацијената са три милиметра одвајања и они су били најбољи у погледу реконструкције", рекао је Најт и додао да би квалитет био много бољи са електродама удаљеним око милиметар и по.
Ове године, истраживачи предвођени др Александром Хутом са Универзитета Тексас у Остину, објавили су да су успели да преведу мождану активност у континуирани ток текста, користећи податке неинвазивног МР скенирања.
Систем није био довољно прецизан да декодира тачне речи, али је могао да открије суштину реченица.
Истраживање, објављено у ПЛУС Биолоџи такође је идентификовало нове области мозга које су укључене у откривање ритма и потврдило да је десна страна мозга више прилагођена музици него лева.
Боље разумевање начина на који се музика и језик обрађују такође може имати практичну примену, као што је помоћ у расветљавању мистерије зашто људи са Брокином афазијом, који се боре да пронађу и изговоре праве речи, често могу да певају речи без потешкоћа.
