Перцепција слободне воље и избора у великој мери може бити само наша илузија, док се у стварности наше одлуке могу базирати на различитим друштвеним механизмима, па чак и политичким и емоционалним манипулацијама које су вешто "упаковане у украсни папир", тако да их и не доживљавамо као такве. Захваљујући двојици научника који су истраживали когнитивне функције, Питеру Јохансону и Ларсу Холу, данас постоји читав низ експеримената који доказују да често не примећујемо да оно што смо добили није оно што смо бирали да добијемо, као и да наша слободна воља може бити доста ограничена.
Научници уз помоћ експеримента доказали да наше изборе не примећујемо
Ова двојица научника су први увидели да између онога што бирамо и онога што добијемо често има неслагања, а како би доказали ову законитост, они су спровели један социолошки експеримент: пред добровољце су ставили две црно-беле фотографије младих жена и замолили их да покажу која им је од њих две лепша и привлачнија, а затим би њихове фотографије окренули лицем надоле. Тако окренуте, они би учесницима у експерименту пружили фотографију коју су они одабрали, али би их у том тренутку вешто мењали тако да испитаници не виде, и давали им баш ону фотографију коју нису бирали, тражећи им да образложе свој избор. Можете претпоставити, готово нико од учесника није приметио да је у питању фотографија друге жене, али су зато свесрдно "бранили" свој избор и образлагали га на разне начине. Овај феномен они су назвали "слепилом избора".
"Слепило избора" се може јавити у различитим ситуацијама
Научници се на овом експерименту нису зауставили, а њихова даља истраживања показала су да се "слепило избора" јавља у најразличитијим ситуацијама. Један од експеримената који је поред првог, најзначајнијег, привукао највише пажње односио се на лакоћу промене политичког мишљења, а био је спроведен у Шведској не тако давно, 2010. године, када је велики број грађана анкетиран на улицама о њиховом политичком опредељењу.
Испитаницима су дати формулари у којима је требало да одговоре на 12 политичких питања по принципу "слажем се/ не слажем се", а након тога формулари су без знања испитаника замењени онима са потпуно другачијим одговорима, који јасно показују деловање другачије политичке партије. Касније, од њих је тражено да своје одговоре образложе, а посебна пажња стављена је баш на одговоре који су били промењени у односу на њихове оригиналне. Можете да погађате - чак 92 процента испитаника није увидело промене у одговорима и прихватило је "лажне" анкете као исправне и својеручно попуњене!
Да ли бирамо оно што волимо, или волимо оно што одаберемо
Иако често мислимо да је наш избор показатељ да баш то волимо или желимо, експерименти овог типа доказали су да понекад ипак само заволимо оно што одаберемо. Међутим, чак и уколико прелистате ваше фотографије од пре 5, 10 или 15 година, видећете да су на ваше изборе утицали различити фактори - можда су то били модни трендови, можда партнер који је јако волео "кежуал" стил облачења, а није искључено ни да су друштвене норме наметале изборе из прошлости.