Метеорит, тежак око десет килограма, је био коришћен као типичан предмет у домаћинству, све док власник куће, Дејвид Мазурек, није одлучио да га однесе на анализу код стручњака. Био је изненађен када је схватио да је његов метеор (то јест, подупирач) заправо вредео преко седамдесет хиљада долара.
"Одмах сам знала да је камен био посебан," објашњава геолог Мона Сирбеску за сајт Универзитета у Мичигену, "То је новчано и научно највреднији примерак који сам икада држала у животу."
Сирбеску је додала да редовно добија захтеве за анализе камења, али да најчешће нису у питању метеорити, али онај који је Мазурек донео је био изненађујуће драгоцен. У питању је "Едмор" метеорит, који садржи око дванаест процената никла.
Мазурек је кућу купио осамдесетих годинама и тадашњи власник му је објаснио да је метеорит једно вече пао на посед, "направио веома гласан звук", па је ту и остао и био је топао чак и следећег јутра. Власник је Мазуреку рекао да је метеорит његов, јер представља само још један део поседа који је тада куповао.
Од тада, метеорит је тридесет година служио као подупирач за врата, осим када би га деца из куће носила да би га показивали друговима у школи. Временом, Мазурек је приметио да многи зарађују продавањем пронађених метеорита и коначно је одлучио да свој примерак однесе код професионалаца.
"Углавном, метеорити се могу продати и поставити у музејима или се могу продати колекционарима или трговцима, који ће га потом искористити за зараду," објашњава Сирбеску. На крају, Мазурек га је продао Универзитету Абрамс Планетаријум у Мичигену и донирао је десет одсто прихода Мичигенском Универзитету, за катедру науке о земљи и атмосфери, на којој је метеорит био анализиран.