Дефицит беланчевина у нашем организму може бити један од главних криваца за смањен имунитет, нарушен метаболизам, као и многе "естетске" проблеме попут губитка косе, зуба и мишићне масе, док се код деце у раном узрасту може јавити и физичка и ментална заосталост и проблеми са централним нервним системом.
"Исхрана која искључује намирнице животињског порекла требало би да буде употпуњена намирницама биљног порекла које су извори беланчевина, будући да се оне, за разлику од масти и угљених хидрата, у нашем организму не складиште", навела је нутрициониста Оксана Ковилкина.
Отпимална количина беланчевина зависи од телесне масе
Сагласно научним истраживањима, људском телу потребно је у просеку 0,8 грама беланчевина на 1 килограм телесне масе. Међутим, ова бројка може и да варира - тако је примера ради, професионалним спортистима и онима који покушавају да добију на маси, дневна норма некада и двоструко виша, те варира од 1,5 до чак 2,3 грама по килограму телесне масе.
Шта "грами протеина" заиста значе? Нутриционисти наводе да се "грами протеина" односе на број грама макронутријената. Тако порција говедине од 226 грама, садржи само 61 грам протеина, до рецимо једно јаје које је тешко 46 грама садржи само 6 грама протеина.
Како надокнадити унос беланчевина уколико не једемо месо
Добра алтернатива намирницама животињског порекла јесу махунарке и коштуњаво воће, па тако уколико преферирате веганску исхрану, протеине можете надоместити сојом, киноом, орасима, пасуљем или хељдом. Када је сезона грашка, и он може бити одличан избор, а за љубитеље, ту је и едамаме. Светска здравствена организација препоручује да се у дневној исхрани нађе макар једна порција биљних протеина.