Туђе потребе пре личних
"Сузависност у суштини представља нездрави образац међуљудских односа. Претерана брига о жељама, потребама, мишљењима других људи, а на штету сопствених емоционалних, менталних чак и физичких потреба. У самом корену задовољења туђих потреба негде лежи и потреба за контролом друге особе, која ће бити маскирана претераном бригом, пожртвованоћу, угрожавајући сопствене границе, емоционалне потребе и целокупни интегритет.
Разлог стављања туђих потреба пре сопствених, углавном лежи дубоко укорењен у детињству. Однос са примарним објектима у детињству ствара обрасце понашања који ће се касније испољити у односима са другим људима у партнерским и пријатељским односима. Узрок стављања туђих потреба испред властитих, углавном за разлог има несигурност која може да има различите манифестације и појавне облике.
- Недостатак граница - особе које немају јасно постављене границе или су границе превише флексибилне, склоне су да, на сопствену штету задовољавају потребе других људи.
- Страх од напуштања - још један је од разлога за развијање сузависног односа. Особа у искуству има негативне догађаје са блиским људима. Развијањем оваквог обрасца, покушава да заштити себе од тешких и мање пријатних емоција које изазива сепарација или губитак, због тога своје сопствене потребе ставља у други план и подређује се сузависничком односу.
- Ниско самопоуздање, често доводи до стварања односа сузависности, а због потребе за сталном потврдом вредности. Осећај мање вредности може подредити особе оваквом односу, а самим тим и довести до тога да се сопствене потребе, жеље и хтења детектују као мање важне од потреба других учесника у односу.
- Траума такође може бити разлог за стварање и одржавање сузависних односа. Особе које су претрпеле неки облик емоционалног насиља или трауму, развијају овакав образац ка оначин за суочавање са стресом", објашњава психолог за РТ Балкан.
Одлике сузависне особе
"Главни знаци сузависности могу се препознати на свим нивоима функционисања и у свим односима које једна особа има у свом животу, то укључује односе са породицом, партнером, пријатељима, колегама, али и односе према неким важним животним активностима. Сузависност може да се јави у било ком сегменту живота. Неки од главних знакова сузависности су:
Претерана брига за друге, давање првенства потребама, жељама, осећањима других у односу на своја, па чак и на штету сопствених потреба. Игнорисање сопствених потреба један је од главних знакова сузависног односа, подразумева потпуно игнорисање и занемаривање сопствених захтева, до те мере да се привидно чине непостојећим.
Избегавање конфликта често је манифестација сузависничког односа, веома често преузимање одговорности за испуњење туђих прохтева, давање предности туђем мишљењу насрпрам сопственог, а све ово има за циљ привидно одржавање хармоничног односа.
Уколико особа није укључена у бригу и старање о другима често се јавља и осећај празнине.
Потреба за потврдом, подразумева претерану жељу за одобравањем и позитивном реакцијом од стране других, како би се осећали вреднима и вољенима. Неспособност да се буде самосталан, да се самостално доносе одлуке и аутономно функционише такође може да указује на сузависност.
Сузависнички однос
Сузависност је углавном увек очигледна екстерним посмартачима проблематичног односа. Док конкретни учесници у сузависничком односу, због несвесног деловања образаца и емотивне уплетености, веома тешко детектују да је одос сузависнички. Може ићи до веома дубоког гажења туђих граница, све док се један од учесника не осети угроженим, било да је то онај који је "подређен" у односу или онај чије су границе пробијене.
Овакав однос се јавиља у различитим релацијама, па тако, између патнера, између родитеља и деце, у пријатељским односима, у односима на послу. Где год постоји интеракција у којој учествује особа која поступа по сузависничком обрасцу могуће је да такав однос настане.
Неки од примера могу бити, где партнер поступа тако што апсолутно занемарује своје сопствене потребе, а све у сврху да потребе другог партнера буду на првом месту. Одлагање својих физиолошких потреба, како би се учинило нешто у корист друге особе, први је и најалармантнији показатељ сузависничког односа. Стално излажење у сусрет пријатељу који никад није ту за вас. Одлагање сопствених пословних задатака како би се помогло колегама. Све то могу бити показатељи сузависничког односа", појашњава Јована.
Како се сузависна особа понаша у вези
"Партнерска веза, најпогоднији је однос у коме се могу испољити сви како наслеђени тако и научени обрасци понашања. У односу двоје људи долази до испољавања, већ поменутих, примарних образаца афективне везаности, као и искуством стечених навика. Када је реч о сузависности, особа која је сузависна, примарно из страха од одбацивања, ниског самопоштовања и претеране потребе за блискошћу, занемарује своју индивидуалност и свој интегритет и подређује сопствено постојање, односу у коме се налази, као и партнеру и његовим потребама, захтевима, хтењима.
Испољава понашања која карактерише, претерана брига, непостојање споствених граница, компромисност на сопствену штету, избегавање конфликта, избегавање показивања сопствених потреба, емоција, проблема, помирљивост. Сузависне особе у партнерском односу могу се осећати као да губе своју индивидуалност док се потпуно посвећују партнеру. Овај однос, често може бити оптерећујући за оба партнера у колико постоји свест о постојању проблематичног односа", истиче стручњак.
Пребацивање фокуса на себе
"Први корак је свакако сама детекција тј. препознавање сузависничког понашања као и прихватање његовог постојања. Сама детекција може да буде веома отрежњујуће искуство и може носити са собом бурне реакције и нејасна преплављујућа осећања, из тог разлога, треба се информисати и едуковати о овој теми како би ублажили побуђеност коју је донело ово сазнање. Поред тога, веома је важно истражити своје сопствене ресурсе, испитати сопствене границе и пребацити фокус на себе", закључује Јована.