Ископавања на локалитету у Перуанским Андима званом Вијехо Сангајико, открила су да су припадници сточарске и узгајивачке групе Чокорвоси, који су били поданици Царства Инка, током већег дела историје конструисали подијум тако да одјекује, и да може да ствара снажне звукове, опонашајући тако велики бубањ по којем би 20 или 25 људи могло да плеше истовремено, преноси Сајенс њуз.
''Ископавањем дела платформе откривено је шест седиментних наслага које се састоје од разних мешавина муљевите глине, песка, пепела и других материјала'', рекао је археолог са Универзитета у Буенос Ајресу, Кевин Лејн.
Шпански историјски документи описују веровања Чокорвоса у божанства грома, муња, земљотреса и воде, а веровања у натприродно су можда инспирисала древне церемоније у Вијехо Сангајаику које су укључивале плес са табанањем, који је имао за циљ да опонаша препознатљиве експлозије грома, рекао је он.
Докази о другим структурама које мењају звук такође су пронађени на андским локацијама старијим од Вијехоо Сангајаика, као на пример рогови од шкољки пронађени у церемонијалном центру на локалитету старом око 3.000 година званом Чавин де Хуантар, који су могли произвести низ звукова.