Магазин
Медитеранска исхрана код трудница може позитивно утицати на развој детета
Према најновијем клиничком испитивању из Шпаније, деца мајки које су имале медитерански режим исхране током трудноће су имала изузетно развијене когнитивне и друштвене способности када су напунила две године. С друге стране, њихови вршњаци, чије мајке нису пратиле овакаву исхрану, нису имали подједнако високе резултате.
Аутори студије су објаснили да се углавном најчешће истражују негативни утицаји одређеног начина живота на развој деце током трудноће, али да истицање позитивних животних навика које могу унапредити способности детета није довољно испитано, због чега је група доктора у Шпанији одлучила да пронађе одговор.
Закључили су да су најбоље резултате на различитим когнитивним тестовима имала деца чије су мајке пратиле медитерански режим исхране. Хранљиве вредности из намирница које су мајке конзумирале током трудноће су имале позитиван утицај на развој мозга детета.
Медитеранска исхрана је повезана са смањењем ризика од дијабетеса, високог холестерола, деменције, депресије, губитка памћења. Поред тога, може допринети јачању костију и здрављу срца, што је неопходно за дуговечност. Главне намирнице које се конзумирају су воће, поврће, риба и морски плодови, махунарке, житарице... С обзиром да је наведена исхрана добра за здравље човека, сигурно је да може имати велики утицај и током трудноће.
"Након навршене друге године, мозгови деце су "покупили" неке од бенефита које су добијали док су још били у стомаку. Ни један други режим исхране није донео толико импресивну количину научних података и доказа," рекао је за Си-Ен-Ен др Мигел Мартнез-Гонзалес, стручњак за превентивну медицину и јавно здравље.
Осим режима исхране, доказано је и да мајке, које су током трудноће ишле на предавања о смањењу стреса, су имале позитиван утицај на когнитивни и емоционални развој своје деце.
Детаљи студије
Праћење развоја преко хиљаду и двеста деце је трајало око три године, а сва деца су имала ризик од исувише мале тежине приликом рођења, тако да су доктори покушавали да нађу животне навике које мајка може да успостави, како би дете било здраво.
Једна група жена је добила упутства за медитерански режим исхране, као и залихе ораха и маслиновог уља, а такође су се једном месечно састајале са нутриционистима који су им давали посебне рецепте, спискове за куповину хране и план оброка. Друга група је ишла на посебне часове за смирење стреса и радиле су различите вежбе за успостављање емоционалног односа са својом бебом. Трећа група жена је имала стандардну негу.
Резултати су показали да је двадесед два одсто деце из треће групе имало исувише малу тежину током рођења, број се смањио на петнаест одсто у другој групи, а код мајки које су пратиле медитерански режим исхране, проценат је спао на четрнаест.
Отприлике две године након што су се све жене породиле, истраживачи су посетили око шесто деце. Дали су им неколико тестова за процену когнитивних способности и уочили су значајан успех код деце чије су мајке пратиле здраву исхрану. Поред тога, истраживачи су закључили да храна коју трудница конзумира може имати утицај не само на здравље фетуса, већ и на преференце детета у будућности.
