Због овог несвакидашњег призора на мору, као и због бројних дојава грађана о овом опажању, огласио се и хрватски институт Плави свет и потврдио да се не ради о великом киту (Balaenoptera physalus), већ о групи од најмање пет уљешура (Physeter macrocephalus):
"С обзиром на то да се ради о животињама које иначе обитавају у подручјима дубине преко 1.000 метара, у Јадрану им прети опасност од насукавања и угинућа. Нажалост, у већини случајева посета уљешура средњем и северном Јадрану завршавала је насукавањем и угинућем јединки из опажених група, углавном с италијанске стране Јадранског мора", упозорили су из института.
У саопштењу које је издао Плави свет наводи се да се ова "ретка, али редовна присутност уљешура у Јадрану бележи само помоћу уређаја за снимање звука у дубоком јужном делу Јадранског мора и у близини Отрантских врата", појашњавају из ове институције.
Такође, наведени институт апелују на грађане да дојаве своја места опажања китова како би могло да се прати њихово кретање и по потреби предузети акције.
"У случају опажања, молимо вас, да направите фотографије и/или видеоснимке животиња и да забележите тачну локацију, смер кретања и време опажања", апелују.
Уљешура је највећa врста китова зубана која може да живи у свим морима, али ипак преферирају континентална подручија. Мигрирају сезонски због храњења и дојења. Женке и млади мужјаци живе заједно у групама, док остали мужјаци живе самостално осим у сезони парења.
Могу да досегну дужину од 20 метара и тежину од 60 тона, а могу да живе преко 70 година. Препознаћете их по сиво-црној или браон боји, а неки имају беле "пеге" на стомаку, а на свакој страни доње чељусти налази се до 26 зуба.
Последњи пут уљешури у Јадрану примећени су у близини Ровиња у августу 2016. када су три одрасле јединке боравиле у овом подручју неколико дана.