За савременог човека је неопходно да пронађе тренутке тишине и одмора. У свету који се брзо креће и захтева од нас да чак и слободно време посвећујемо различитим обавезама, непроцењиво је имати неколико тренутака самоће и опуштања, а једна од најпопуларнијих анти-стрес метода је медитација. Међутим, иако делује једноставно, потребна је одређена количина времена да појединац научи како да правило медитира, што није увек практично и доступно свима.
Због тога је препоручљиво тражити друге активности које нас могу умирити. Неке од опција су шетње у природи, вежбање, читање, стварање уметности, али једна од њих може бити и обавеза коју скоро свакодневно обављамо - кување. Једна студија објављена у журналу "Фронтијерс ин сајколоџи (Frontiers in Psychology)" описује два главна начина на која припремање оброка може бити корисно за ментално здравље:
Активирање чула
Како би се направио савршен оброк, потребно је да укус, мирис и текстура искомбинованих намирница буду савршени. Због тога је неопходно активирати свих пет чула: додир, мирис, вид, укус, па чак и слух. На пример, када кувамо, користимо шаке како бисмо осетили текстуру састојака, нос за мирисање различитих арома, очи за гледање боја, језик за укус и уши за слушање шиштања уља, кључање воде...
У таквом тренутку постајемо свесни својег окружења, али и свог унутрашњег света. Комбинација мириса и звукова спољашњости и наших чула која раде и која "упијају" надражаје може имати веома умирујуће ефекте на мозак. Подсећа нас да је садашњост главни приоритет и да не треба размишљати о прошлости или потенцијалним проблемима будућности.
Вежбање вештина, креативности
Други начин на који кување може бити врста опуштања развијањем креативности, која се не мора искључиво усавршавати стварањем уметничких дела. Начин размишљања који вам може помоћи да се носите са изазовима, прихватите могућности и потпуније уживате у животу.
Иако нас било којим хоби може учинити креативнијим, одређени аспекти кувања подстичу ум на другачији начин начине. На пример, у процесу припреме оброка, често морамо импровизовати и прилагођавати се у ходу, јер можда рецепт који пратимо захтева одређени састојак који у том тренутку немамо, па морамо осмислити алтернативу. Још неки од примера могу бити неочекиван квар уређаја, недостатак алата... Тада се концентришемо на решавање проблема и осећамо се поносно када савладамо изазов.
Поред тога, процес чишћења представља задатак за себе: да ли желимо да чистимо док кувамо или желимо да сачекамо и после оброка средимо кухињу? Овакве ситуације захтевају да добро размислимо и дођемо до практичних решења, која истовремено вежбају креативност и сналажљивост.
На крају, кување нам омогућава да експериментишемо са различитим састојцима, техникама и укусима, што укључује осећај радозналости и разиграности и подстиче нас да останемо отворени за нова искуства и перспективе, без страха и претераног размишљања, што је једна од кључних карактеристика медитације и мањка стреса.