Опасност тровања храном још је већа током летњег периода, када су намирнице кварљивије услед високих температура. Међутим, замка у коју можемо упасти јесте да се у потпуности ослањамо само на мирис хране, будући да микроби који се најчешће повезују са стомачним проблемима, попут листерије и салмонеле, немају специфичан "покварен" мирис.
Мирисање хране нас неће сачувати од тровања микробима
Чак и уколико су неки микроби присутни у намирницама које једемо, они не морају нужно отпуштати непријатан мирис - прво, као што сада већ знамо, микроби попут салмонеле или листерије га не отпуштају готово уопште. Друго, понекад се могу наћи у малим количинама које ће мирис хране потиснути, а опет довести до стомачних проблема, односно тровања, и за крај, могу бити тамо где их најмање очекујемо.
Примера ради, парадајз, који иначе није "природно станиште" салмонеле и није поврће на коме бисте очекивали да се развија овај микроб, сасвим једноставно може постати преносилац - довољно је да је био у додиру са контаминираном водом или на пример месом које је садржало овај патоген, et Voilà, што би Французи рекли, ниоткуда сте отровали потпуно свежом намирницом.
Када нам мирисање хране може помоћи да не "покваримо стомак"
"Тест њушкања" ипак може бити користан у једном случају, а то је када проверавамо намирнице за које сумњамо да су се поквариле услед дужег стајања. У тој ситуацији непријатан мирис увек је знак да намирнице никако не треба да конзумирамо или прерађујемо, већ да их бацимо у канту за отпатке и тако сачувамо свој стомак.