Разлог због кога се од раног јутра можемо осећати као да смо истрчали маратон јесте појачано стање инерције сна, циркадијалног процеса који модулира памћење, расположење, време реакције и будност након буђења, а према научним студијама, неки људи доживљавају смањене перформансе и умор већ са првом звоњавом аларма. Ефекти инерције сна обично нестају након 15 до 60 минута, али, могу трајати и до неколико сати, чиме се значајно угрожава продуктивност.
Квалитет и квантитет сна
Како би се установили разлози за неиспаваност и ниску продуктивност након буђења, веома је важно установити "где је запело" - да ли је проблем у количини сна, или пак у његовом квалитету? Како наводи Рај Дасгупта, професор медицине на Медицинском факултету Кек Универзитета Јужне Калифорније, ово је први корак ка решавању проблема, док је наредни у променама фактора који утичу на процес опоравка током сна. Ових осам фактора најзначајнији су за здрав и миран сан, а уколико уочавате у својој рутини неке неправилности, ту су и решења како их побољшати.
Необјашњив умор и време сна
Постоји много стања која изазивају умор: од прекомерног рада, преко превеликог броја активности током дана, па све до хроничних болова или болести које нам исцрпљују организам. Константан и необјашњив умор не треба занемаривати - он је први знак да је време за рутински преглед код лекара. Осим тога, Национална фондација за спавање установила је да здравим одраслим особама треба од седам до девет сати сна сваке ноћи, па тако уколико се будите исцрпљени, пробајте да промените рутину, и спавате неколико дана сат времена краће или дуже од уобичајених осам сати. Уколико ни то "не упали", могуће да је у питању неки од других фактора.
Седентарни начин живота
Уколико водите седентарни начин живота, ваше тело може да се навикне на констанан рад на минимуму енергије, али иако вам се чини да је то можда добро јер штедите ресурсе, у стварности себи само чините медвеђу услугу - тако, сваки пут при иоле већем напору, ваш организам се замара далеко више него иначе.
Светска здравствена организација препоручује да одрасли имају најмање 150 минута умерене до снажне физичке активности недељно, док се трудницама препоручује да имају најмање 150 минута недељно умерених аеробних вежби и вежби за јачање.
Анксиозност или депресија
Анксиозност или депресија нису само енергетски исцрпљујућа стања, већ могу негативно утицати и на време које нам је потребно да заспимо, као и на то да ли се, и колико пута, будимо током ноћи. Међутим, у оваквим ситуацијама лекови који се користе за лечење депресије или анксиозности могу имати и низ нежељених последица, а несаница или поремећаји дубљих фаза сна само су неке од њих. Из тог разлога, терапију је увек потребно прилагодити анамнези и тренутном здравственом стању.
Различито време одласка на спавање
Понекада се наш распоред разликује током радне недеље у односу на викенд, а понети добрим проводом и расположењем петком и суботом и наш одлазак на спавање буде поремећен, будући да знамо да ујутру не морамо рано устајати за посао. Ипак, померање распореда никако није добро за наш сан, а сваки дисбаланс ће узети свој данак пре или касније, а ми бити исцрпљени и уморни.
Дехидратација организма
Више од 50 процената нашег тела је сачињено од воде, која је потребна за вишеструке функције, укључујући варење хране, стварање хормона и неуротрансмитера и испоруку кисеоника кроз наше тело, а научници су открили да је стање дехидратације повезано и са смањеном будношћу и повећаном поспаношћу и умором. Институт за медицину препоручује да жене конзумирају око 2,7 литара течности дневно, док би мушкарци требало да уносе око 3,7 литара дневно, при чему и исхрану треба прилагодити тако да она буде богата свим потребним нутријентима.
Лоша хигијена сна
Добра хигијена сна укључује мрачну собу, потпуно заштићену од екстерне буке и пар степени хладнију од остатка живоног простора, а научници тврде да је оптимална температура за сан између 20 и 25 степени Целзијуса. Спаваћа соба никако не би требало да има ни телевизор или да се користи као радна или соба за дружење (уколико то могућности дозвољавају). Такође, редовно проветравање, по могућности током целог дана или најмање пред спавање, побољшава сан, те је важно не пренебрегавати свежим и чистим ваздухом.
Партнер или кућни љубимци
Они са којима делимо кревет, било да је у питању наш партнер или кућни љубимци, имају велики утицај на наш сан. Не само да постоји могућност да онај до нас хрче или се преврће читаве ноћи реметећи наш миран сан, већ и разлика у рутини одласка на спавање или буђења итекако може ометати распоред спавања на који смо навикли и који нам одговара.
Поремећаји сна
Последњи, али не и мање важан фактор који утиче на то да ли се будимо одморни или исцрпљени јесту поремећаји сна: уколико се будите и по неколико пута током ноћи или имате лаган сан, веома је вероватно да се нећете ни добро наспавати, а самим тим, свакога јутра бићете исцрпљени, изморени и потпуно неспремни за дневне активности.
Међу поремећајима сна издвајају се и нарколепсија и синдром немирних ногу, а уколико постоје, важно је на време реаговати и обратити се специјалистима за квалитет сна.