Српска православна црква данас обележева Велику Госпојину, празник који спада у ред Богородичних празника и дан када се завршава и пост који траје 14 дана.
У многим породицама у Србији, Велика Госпојина се прославља као породична слава, а често је и црквена, или слава целог села. Обичаји се везују на поштовању њеног Богоридичиног култа, у који су уклопљена веровања и ритуали из народне религије.
Велика Госпојина је празник жена и мајки и данас не би требало ништа да се ради. Такође, за Богородицу се сматра да је заштитиница болесних, те се многи болесни виде на изворе лековите воде да се умију. Према народним обичајима, сматра се да су јаја прикупљена у овом периоду најквалитетнија и дуго остају свежа.
Период између Велике и Мале Госпојине зове се међудневница, а верује се да је тај период најбољи за брање свих плодова и лековитих трава.
Успење Богородице је честа композиција која се слика у православним храмовима. Фреска се налази у западном делу цркве, а за композицију Упсења у Сопоћанима многи кажу да је једна од најлепших представа фреско-сликарства.
Предање говори да је Богородица живела 60, према неким изворима 72 године, надживела је свога сина, наставила његову мисију и била сведок многих славних догађаја. До краја свог живота, Богородица је живела у Јерусалиму, окружена апостолима. Празновање је установњено 528. године по жељи цара Маврикија који је на овај дан победио Персијанце.
Догађаји везани за Богородичину смрт нису сачувани у канонским новозаветним списима, него у апокрифном спису Дела Јованова, а архангел Гаврило је обавестио да ће се на овај дан упокојити.