Пушкин је био човек великих амбиција које се нису ограничавале само на уметност и књижевност, већ и на љубав, а ако ће и волети, волеће ону најбољу у свему, у ово случају - императорку Јелисавету Алексејевну Романов, супругу Александра I, која је у историји била упамћена као најлепша прва дама.
Љубав као покретач
Пушкин је био заљубљен константно, а објекти његове пасије смењивали су се веома брзо. Међутим, то му није представљало препреку да према императорки Јелисавети Андрејевној осећа ону "идеалну" истинску љубав и да је обожава и гледа као своју вечну музу и непресушан извор инспирације. Пушкин је императорку волео на један сасвим несвакидашњи начин, а своје емоције никада није скривао, у чему је она, сасвим очекивано, уживала. Штавише, у тешким временима она му је пружала протекцију и помагала да свој живот живи у добрим условима и без стрепње да ће бити послат у Сибир.
Пушкин је за Јелисавету био везан неким "невидљивим нитима", толико јаким да је кроз време веза постајала само јача, а посвећивао јој је не само књижевна дела, већ је у њеном лику црпио и инспирацију за своје хероине: Људмилу из "Руслан и Људмила", Татјану из "Јевгенија Ољегина", Марију из "Фонтане" и многе друге.
"Ја памтим дивно магновење,
Кад сретох тебе на свом путу,
Ко светлих снова остварење,
Ко неба дах у земном путу."
Иако је општепризнато веровање да су ови стихови посвећени Ани Керн, "пушкинисти" тврде да је истина сасвим другачија, а стихови намењени Јелисавети Романов.
Едипов комплекс или нешто друго
Разлика у годинама између Пушкина и Јелисавете Романов била је велика - по годинама је она могла да му буде и мајка, а Пушкин је од њене старије ћерке био млађи само 8 дана. Поштоваоци његовог лика и дела чак сугеришу да је Пушкин имао нешто попут Едиповог комплекса, при чему су га посебно привлачиле жене које су биле доста старије од њега. Објашњење за ово је лежало у односу његове мајке, која је према малом Александру у детињству била јако хладна и резервисана, па је "мајчинску" љубав компензовао у каснијем добу.
Јелисавета Романов - идеална жена своје епохе
Имепраторка Јелисавета Романов живела је надомак Царскосеоског лицеја у коме се школовао Пушкин, а у тренуцима доколице са радошћу је посећивала студенте ове установе. По записима из дневника, сви ученици били су заљубљени у њу и сви су јој посвећивали стихове. Јелисавета је била идеална жена своје епохе, мистериозна, меланхолична и несвакидашње лепа, попут главних хероина у то време популарних француских романа.