Научници су развили ентитет који веома личи на рани људски ембрион, без употребе сперме, јаја или материце, пише Би-Би-Си.
Тим Института Вајцман каже да њихов "модел ембриона", направљен од матичних ћелија, изгледа као школски пример правог четрнаестодневног ембриона. Он је чак и ослобађао хормоне који су показали позитиван тест на трудноћу у лабораторији.
Идеја модела ембриона је да обезбеде етички начин разумевања најранијих тренутака људских живота, наглашава британска мрежа.
Прве недеље након што сперматозоид оплоди јаје је период који носи драматичне промене - скуп нејасних ћелија се трансформише у нешто што на крају постаје препознатљиво на скенеру за бебе.
У том кључном периоду долази до побачаја и стварања урођених мана, али је он и даље слабо истражен. "То је црна кутија и то није клише – наше знање је веома ограничено", каже професор Џејкоб Хана са Вајцмановог института за науку.
Почетни материјал
Истраживање ембриона је проблематично са правне, етичке и техничке тачке гледишта. Али данас постоји област истраживања која опонаша природни развој ембриона и које се брзо развија.
Ово истраживање, објављено у часопису "Нејчр", израелски тим описује као први "комплетан" модел ембриона који опонашања све кључне структуре које се појављују у раном ембриону.
"Ово је заиста уџбеничка слика људског ембриона након 14 дана", каже професор Хана, што "раније није урађено".
Уместо сперме и јајета, почетни материјал су биле наивне матичне ћелије које су репрограмиране како би стекле потенцијал да постану било која врста ткива у телу.
Хемикалије су затим коришћене да се ове матичне ћелије натерају да постану четири типа ћелија које се налазе у најранијим фазама људског ембриона:
- ћелије епибласта које постају прави ембрион (или фетус)
- ћелије трофобласта које постају плацента
- ћелије хипобласта које постају потпорна кеса
- екстраембрионалне ћелије мезодерма
Укупно 120 ових ћелија је помешано у прецизно одређеном односу - након чега се научници повлаче и посматрају.
Око један одсто мешавине започело је пут спонтаног склапања у структуру која подсећа на људски ембрион, али није идентична.
Моделима ембриона је дозвољено да расту и развијају се све док нису били упоредиви са ембрионом 14 дана након оплодње. У многим земљама ово је законска граница за истраживање ембриона.
Постоји нада да би модели ембриона могли помоћи научницима да објасне како се појављују различите врсте ћелија, као и да буду сведоци најранијих корака у изградњи органа тела или разумеју наследне или генетске болести.
Ова студија већ показује да се други делови ембриона неће формирати ако га ране ћелије плаценте не могу окружити.
Професор Робин Ловел Ваџ, који истражује развој ембриона на Институту Френсис Крик, каже да ови модели ембриона "изгледају прилично добро и прилично нормално".
"Мислим да је то добро, мислим да је урађено веома добро, све има смисла и прилично сам импресиониран тиме", каже он.
Ипак, тренутна стопа неуспеха од 99 одсто би требало да се побољша, додаје он. Било би тешко разумети шта није у реду са побачајем или неплодношћу ако модел већину времена није успео да се састави.