РТ Балкан открива: Зашто је тибетански лама први пут дошао у Београд?

Београђани су претходних неколико дана имали прилику да виде несвакидашњи призор - будистички учитељ са Тибета, у пратњи неколико ученика, обилазио је знаменитости српске престонице у којој држи предавања и говори о темама саосећања и доброте. 

"Лама са Тибета је први пут у Београду", ентузијастично су нам објашњавали његови следбеници из Србије и остатка света, који су за РТ Балкан открили да је јучерашње предавање ламе Римпоћеа посетило око 50 људи, од којих су неки допутовали са другог краја планете само како би чули тибетанског учитеља дарме.

Будући да ламе, како нам је сам Римпоће објаснио, о свом учењу и активностима не причају никоме ко то претходно не затражи, упутили смо се у "Тријана Прађња школу дарме", где смо замољени да се изујемо и сачекамо да позову будистичког учитеља који је радо разговарао са заинтересованима и медијима.

"Одакле сте? Са РТ Балкан? Па лепо, знате да је будизам званична религија и у Русији", весело су нам рекли ученици и испричали како су људи на улицама, а пре свега деца, лепо и са осмесима реаговали на њиховог почасног госта.

На најновијем попису из 2023. године о матерњем језику и вероисповести, у Србији је 1.207 људи рекло да практикује неку источњачку религију, али о прецизном броју српских будиста нема много података. 

"Будизам је основан пре више од 2.500 година у Индији, а наше учење се не заснива на Богу, већ нас занима како да живимо на добар начин, да будемо саосећајни и брижни. Реч је о унутрашњем развоју. Неки то називају религијом, а за неке није у питању религија", објаснио нам је лама Римпоће који већ 30 година путује по свету и држи предавања одговарајући на питање одакле он (и будизам уопште) у Београду. 

Будизам је до Европе дошао тек у другој половини 20 века, али никада није био мисионарска религија, додаје. 

Стереотипи које проналазимо у западној популарној култури, о женама средњих година које након развода кроз будизам проналазе себе, у неким случајевима су били тачни, каже кроз осмех Римпоће. 

Према његовим речима, западњаци које привлачи будизам могу да се поделе у две групе: "теоретичари, интелектуалци и академски истраживачи које занима будистичка филозофија и људи којима се допадају медитације и тако то". Те две групе се ретко срећу, а први не воле да комуницирају са ламама зато што то утиче на научност њихових истраживања.

Његово предавање зове се "Саосећање и доброта", а упитан да ли се такве ствари могу ту научити, лама Римпоће наводи да се саосећање и доброта "могу навежбати".

"У свету имамо много ужасних догађања, а свако жели да се према њему опходите са саосећањем, а оно што изазива лоше емоције, иако увек мислимо да их узрокују други људи, заправо ми и на то можемо да утичемо", рекао нам је будистички учитељ.

"Када се сусретнемо са негативном емоцијом, попут љутње, туге или љубоморе, није да не можемо ништа поводом тога да учинимо. Твоје мисли су твоје. Требало би да их освестимо и запитамо се да ли би наша потенцијална реакција била добра за нас и за друге. Ако је одговор не, треба је одбацити. А то се вежба, корак по корак", објашњава Римпоће.

Ако бисмо сви живели са љубављу и саосећањем, већ сутра бисмо имали рај на земљи, поручује. Такав однос је добар за околину и друге, али и за сваку особу појединачно, зато што ће се осећати лепо и задовољно. 

Како истиче, на његовим путовањима му се учинило да је општи проблем савременог друштва чињеница да се доброта перципира као слабост. 

Погрешно се верује да добри и саосећајни људи неће добро проћи у животу или да вођа не може да буде јак и добар, већ да треба бити безосећајан и груб, и да је то ефикасно. Они су можда ефикасни, али не за друге, закључује први тибетански лама који је посетио Србију.

У Београду се, наводи, јако лепо провео, а истиче да му се највише допала храна.

"Све што сам пробао ми се свидело, а посебно ме одушевио укус воћа и поврћа", наводи будистички учитељ Римпоће.