Магазин
Делфини разумеју људски поглед
Очи су важан показатељ пажње, па и бебе од годину дана разумеју како функционише визуелна перцепција и доследно ће пратити мајчин поглед. Међутим, докази за ову способност код других живих бића нису доследни. Чак ни истраживања шимпанзи, наших најближих живих рођака, не показују поуздано да користе очи као знак пажње. Ипак, изгледа да ово не важи за делфине - ови сисари су доста осетљиви на наше "причање" очима.
Делфини су познати по својој интелигенцији, али и саосећању и радости. Важе за друштвене животиње које имају невероватно памћење, а скорашња истраживања указују да разумеју људски поглед а та способност је ретка међу животињама.
Ови сисари могу да разумеју људски поглед, сведоче нова истраживања. У експрименту је било укључено 8 делфина, а истраживачи су "тражили" од делфина да донесе предмет под четири услова који укључују очи тренера и оријентацију лица.
Научници Џејмс Дејвис и Елијас Гарсија-Пелегрин су "комуницирали" са следећим мимикама и покретима на лицу -"отворене очи" (глава тренера била окренута према делфину, а очи су им биле отворене), "затворене очи" (глава тренера била окренута према делфину, али су им очи биле затворене), "полу-затворене" (глава тренера била под правим углом у односу на делфина са отвореним очима) и "не гледа" (глава тренера је била окренута од делфина тако да су им лице и очи били ван видокруга). На крају је измерено колико је времена требало делфину да преузме предмет.
"Главни резултати су показали да су делфини показалу повећану латенцију (кашњење) да дохвате предмет у условима у којима тренер није имао визуелну пажњу према њима", каже Дејвис.
Делфинима је требало дуже да дођу до предмета када су очи тренера биле затворене и када је лице било окренуто:
"Ово нам говори да делфини могу бити осетљиви на људску пажњу, укључујући и покрете очију".
Осим тога, примарни метод делфина за комуникацију и истраживање света није визуелан. Акустични сигнали, укључујући пиштаљке високог тона поузданији су у мутним водама и на великим подводним удаљеностима.
"Способност праћења очних знакова је импресивна и пружа додатне доказе о софистицираној и флексибилној друштвеној интелигенцији делфина", каже Џејмс.
Разиграни грабљивци
Познати су по свом пријатељском односу према људима, у води им често прилазе показујући да желе игру са њима. Међу собом комуницирају низом различитих врста цоктања, звиждука.
Делфини спадају у групу најинтелигентнијих сисара на земљи и имају највећи мозак у односу на своју телесну масу, у поређењу са свим осталим живтињама. Међутим, колико год изгледали мило, делфини су грабљивци. Њихов зубни низ прилагођен је плену који лове - те могу ловити рибу, лигње, ракове. Веће врсте, посебно орке, једу и водене сисаре, чак и мале китове.
