Ова двоспратна грађевина је изграђена пре 5 година на малој парцели. Красе је обиље природног светла, хоризонтални прозори и велика тераса са које може да се види пола града. Дело је архитектонског колектива Леванте, који обавља про боно или јефтине радове у фавелама, а понела је ласкаву титулу "Кућа године" према сајту Арчдејли.
Музичарев сан из детињства
"То што су архитекте урадиле је чиста магија. Једва да има 66 квадратних метара, али овде су биле журке од око 200 људи", рекао је власник и музичар Кду дос Анжус.
Пре извесног времена када је обелодањено да је мала кућа из фавеле добила ову ласкаву награду, њен власник музичар није скривао емоције: "Веома сам поносан што је моја кућа добила ову награду. Вести које стижу одавде су обично о пуцњави, насиљу, дроги, рушењу кућа. А сад говоримо о супротном - о подизању куће", говорио је поносни власник.
Пројекат је коштао око 30 хиљада долара, а рад на њој се у многоме исплатио - Кду је остварио свој сан из детињства: "Сада је мој дом на врху света".
Музичар у кући живи од 2020. године, заједно са два пса, мачком и више од 60 биљака.
Музичар је дао инструкције о томе шта жели да буде изграђено на малом комаду земље. Захтевао је да се поштује околна архитектура и да се дому дају "индустријски" и ретро моменти.
"Знам да моја кућа није 'најшик' кућа на свету, али то је добро изграђена 'колиба', рекао је њен власник музичар Кду дос Ањос.
Ипак, колико год се учинила да је слична као суседне зграде, постоји једна очигледна разлика. Цигле су положене хоризонтално, а не вертикално што јој даје чврстину и побољшава изолацију. Пројекат је трајао осам месеци и било је много посла.
"Када архитекте стигну у неко подручје, фавелу, прво што треба да ураде је да слушају и препознају вредности тог места", рекао је архитекта и вођа пројекта Фернандо Макулан.
Изградња је била напорна
"Доста се водило рачуна о животној средини, посебна пажња је усперена на осветљење и вентилацију. Зидари су били љути и бунили си се јер су мислили да хоризонтално постављање цигли дуже траје", рекао је архитекта.
Такође је истакао да је било тешко да се возила са материјалом крећу кроз уске и кривудаве улице: "Имали смо много проблема да однесемо материјал уз степенице – то је последња кућа у улици и морао сам много да платим радницима који су га носили", додао је.