Дуготрајно поседовање пса је може бити повезано са умањеним падом когнитивних способности које се јављају са годинама, резултати су недавних студија.
Истраживања сугеришу да је скоро трећина случајева деменције повезана с узроцима који се могу контролисати или мењати, укључујући телесну неактивност, социјалну изолацију, кардиоваскуларне болести, депресију и хронични стрес. Управо зато медицински и психолошки научници проучавају животне навике које могу умањити вероватноћи или озбиљност таквих стања како би смањили ефекте деменције. Оно што је све изненадило је да у ове животне навике улази и поседовање пса.
Интеракција са псом, шетња и играње може бити важан аспект животног стила старијих особа који може да утиче позитивно на мозак, а посебно на когнитивне функције. Показало се да живот са кућним љубимцем има благотворне ефекте на многе аспекте физичког и психичког благостања - поседовање пса је повезано са бољим кардиоваскуларним здрављем, људи се осећају мање усамљеним, а и симптоми депресије су ублажени.
Питањем да ли би поседовања паса могло да помогне да се надокнади пада когнитивних функција код старијих, бавила се научница Џенифер Еплбаум са Одељења за социологију и криминологију на Универзитету Флорида. Заједно са тимом научника, сагледала је ефекат поседовања пса на когнитивне способности код старијих особа.
Како дугорочно власништво паса утиче на људе
Дружење са псом могао би да има везе са ефектом окситоцина на мозак. Окситоцин је хормон који се често назива "хормоном љубави" или хормоном "доброг осећаја", ослобађа се код људи када особа има пријатне друштвене интеракције, укључујући оне интеракције које људи могу имати са својим псом. Неке недавне студије сугеришу да окситоцин не само да има емоционалне ефекте повезане са везом човека и пса, већ такође утиче на друштвену спознају и кодирање меморије код људи на неуролошком нивоу. Додатне дозе окситоцина, током дужег периода поседовања кућног љубимца, могу бити оно што старијим особама пружа когнитивне предности.
Старије особе које су имале пса преко пет година имају и боље резултате
Дошло се до закључка да није било неког посебног ефеката на когнитивне фукнције код особа млађих од 65 година а које су имале кућног љубимца.
Међутим, када су научници погледали групу која је имала 65 или више година приметили су једну занимљивост. Откривено је да су они који су поседовали псе непрекидно дуже од пет година имали већи композитни когнитивни резултат за сваку тачку мерења током шестогодишњег интервала, у поређењу са онима који људи који нису поседовали кућне љубимце или су поседовали кућног љубимца мање од пет година.
Према мишљењу истраживачког тима, само присуствовање пса у просторији или мажење пре теста не пружа видљиву когнитивну корист, али су открили да резулатете доноси кумулативни ефекат свакодневних интеракција с познатим кућним љубимцем, псом, током дугог временског периода.
Како су рађени тестови
У оквиру истраживања учествовало је 1.369 људи који су радили тестове током шест година и били су подељени у више категорија.
У једној групи су били они испод 65 година у другој преко 65 година. Друга категоризација подразумевала је групу на људе који су поседовали пса у континуитету пет или више година, затим на оне који су поседовали пса мање од пет година и на крају на оне који нису имали пса.
Први тест је укључивао једноставно бројање уназад од задатог броја. Други је подразумевао математички задатак - од одређене цифре се одузимао број 7, па онда од добијеног резултата опет да се одузме 7 и тако се понавља поступак док време не истекне, пише Сајколоџи тудеј.
Поред ових тестова, ту су била и два когнитивна теста која су укључивала су вербалну меморију. Први тест је подразумевао краткорочно памћење где је од појединаца затражено да слушају одређене речи, а затим понове онолико колико се сећају. Други вербални тест био је задатак одложеног памћења, где су, након теста краткорочног памћења, испитаници добили пет минута других активности, па је требало да се још једном присете речи које су раније чули. Ове особе су се тестирале сваке две године, тако да ако је дошло до било каквог пада њихове когнитивне способности током шестогодишњег периода тестова, то је било уочљиво.
На темељу ових резултата, истраживачи закључују да "ова сазнања пружају доказе који сугеришу да дуготрајно поседовање кућних љубимаца може штитити од когнитивног диспаритета".