Ова несвакидашња институција име је добила по чувеном политичару и премијеру Велике Британије Вилијаму Гледстону (1809-1898), који је поседовао ово здање и завештао га свом завичају. По речима његове ћерке Мери, жеља политичара је била да "понуди књиге које нису имале читаоце оним читаоцима који нису имали књиге". Основу библиотеке у Хардену чини Гледстонова лична колекција од 32 хиљада књига, међутим тај број се временом увећавао, тако да сада има више од 150 хиљада наслова.
Занимљиво је, да је док је био у својим осамдесетим, Гледстон је уз помоћ особља и ћерке пренео преко 20 хиљада из своје приватне библиотеке на јавну локацију, садашњу зграду. Складиштио је полице користећи сопствени каталошки систем, а многе странице његових књига, које су посетиоцима доступне за прегледавање, садрже његове мисли и белешке исписане на маргинама.
Посетиоци наводе да је у самој библиотеци влада топла атмосфера и да чете често видтеи људе како подигну ноге на радијатор, греју се и читају књигу.
Поред дела са књигама, зграду чини и још 26 соба, читаоница, ресторан, као и салони за опуштање где се могу водити разговори и пити чај. Свакако да поред простора са књигама највећу пажњу привлаче собе у којима може да се преспава. Они који су боравили у њој кажу да су "собе пре студиозне, него луксузне и да делују веома удобно".
Ова институција се сматра уточиштвом за писце, песничке, научнике, читаоце, а поред читања, спавања и пијуцкања чаја посетиоци могу да учествују у разним манифестацијама као што је "Гледфест" - фестивал на којем се организују јавна читања, предавања, наступи познатих књижевника и других личности из света културе.
Гледстонова библиотека је отворена за јавност 1894. година, а први гости су преноћили у њој 1906. године.