Може ли кардио тренинг да буде забаван: "Трчим док не угледам..."

Осим што трчање доводи до физичког напора, велики део ове кардио вежбе захтева менталну снагу и стрпљење. Трчање веома брзо може постати репетитивно, што може упропастити вољу за тренирањем и довести до поптуног одустајања, али нови фитнес тренд који постепено постаје популаран на друштвеним мрежама је савршен за оне којима је потребна додатна мотивација када класичан кардио постане досадан.

Трик је веома једноставан, а бројни корисници друштвених мрежа су описали да им је помогао да трче дуже, да је свака кардио вежба постала много забавнија и да у исто време тренирају не само тело, већ и мозак.

Игра се зове "Трчим док не угледам..." и не постоје строга правила. Пред свако трчање, циљ је забележити неколико предмета/призора које желимо видети током кардио вежбе. Када током трчања угледамо све ставке са листе, тек онда можемо завршити тренинг. Најважније је да се на листи налазе примери које сигурно можемо видети у нашој околини, али да, у исто време, не буду исувше лаки за проналажење.

Неке од опција могу бити: "Трчим док не угледам: црног пса, пар који се држи за руке, плави ауто, књижару, човека са штапом...". Смишљање идеја у поптуности зависи од околине у којој се појединац налази, тако да свако има потпуну слободу у састављању сопствене верзије.

Оваква игра ће стимулисати ум а активност ће деловати мање захтевно, што може помоћи у прелажењу веће километраже и спречавању умора. Може бити добар експеримент за оне који сматрају да трчање није довољно забавна и динамична вежба.

Осим помоћи код концентрације, може подстицати креативност, јер нас наводи да активно размишљамо о различитим бојама, облицима и призорима око себе, на које иначе вероватно не бисмо обраћали пажњу. Развијање креативности може имати бенефите по ментално здравље и осим што бринемо о здрављу тела, у исто време "тренирамо" и мозак.

На крају, ова игра нас може инспирисати и да одемо на нова и различита места. Сигурно је да трчање може постати досадно ако сваки дан слушамо исте песме, идемо истим путем и очекујемо исте призоре. Због тога је добро ускладити разноврсне примере са листе са околином коју одлучимо да истражујемо тог дана. Када је испред нас занимљива сцена и нова околина, мозак испушта допамин и тренинг постаје уживање.

"Трчим док не угледам" додаје елемент изненађења у свакодневне рутине и може бити прави избор за оне који никако не могу пронаћи мотивацију за тренинг, а желе да побољшају кондицију и гурају себе до граница. Најважније је запамтити да је у реду правити паузе, повремено успорити и прећи на брзи ход... Ако дође до исцрпљености не треба по сваку цену наставити тренинг, чак иако нисмо угледали све примере са листе. Ова игра служи као подстицај, а не као још један задатак који се мора испунити.