Парови све чешће бирају "споро остављање" уместо традиционалног раскида

Традиционални раскид или постепено дистанцирање од партнера? На друштвеним мрежама се ових дана муњевитом брзином шире видео снимци у којима корисници објашњавају како су одбачени од стране својих партнера, а овај "антитренд" има и своје име - споро остављање. Оно може трајати месецима, па чак и годинама, а једно је сигурно - болније је и трауматичније, будући да друга страна остаје ускраћена за објашњење и другу шансу.

Крај емотивних односа често представља веома болно искуство у коме један, а неретко и оба партнера изађу "сломљеног срца". Ипак, нови тренд (а можда је боље рећи антитренд) јесу спора остављања, у којима један од партнера бира да се, уместо традиционалног раскида, од свог партнера постепено дистанцира све док се осећања не угасе у потпуности.

Споро остављање боли више?

Иако на први поглед овакав раскид емотивног односа може бити "хуманије", у стварности је он доста болнији и потреснији за онога ко ће на крају бити остављен. Због чега је то тако? Експерти за односе ово објашњавају помешаним осећањима која се код друге стране могу јавити, будући да не постоје јасне назнаке да у односу нешто није како треба, већ само постепено удаљавање и "хлађење". Такође, не постоје ни конкретни разлози, попут неверства, честих размирица или очигледних проблема.

"Пасивно је и помало кукавички завршавати емотивне односе на овакав начин. Другу страну то може повредити", наводи Ниа Вилијамс, оснивач коучинг агенције за односе.

У спором остављању најчешће нема ни простора за разговор, разумевање и "поправљање" ситуације, будући да је онај ко се одлучи на овакав корак у себи већ "пресекао", односно донео одлуку да је љубави дошао крај. Друга страна се практично ставља пред свршен чин, без могућности да на било који начин утиче на ситуацију.

Како препознати споро остављање

Највећи проблем код спорог остављања јесте то што се симптоми уочавају када је већ прекасно, а онај ко је остављен до последњег тренутка ни не наслућује шта се спрема. Промене у понашању и дистанцирање су веома постепени, и најчешће почињу изговорима попут "имам пуно посла", "данас никако нећу стићи да се видимо" и слично. С временом, изговори постају све чешћи, све док се онај ко оставља не дистанцира довољно да начини и последњи, пресудни корак. Постоји и други сценарио, у коме онај ко је споро остављан дужи временски период једноставно посустане, и зарад свог мира и среће "повуче" последњи потез.

"Све више људи бежи од отворене комуникације и бира начине да однос заврши са што мање напора."

Споро остављање може трајати месецима, па чак и годинама, и баш из тог разлога експерти сматрају да је ово далеко мање "хуман" начин за прекид односа. Ипак, све је популарнији јер не захтева непријатан разговор.