Најапсурднија научна достигнућа у трци за Шнобелову, анти-Нобелову награду
Таман када помислите да сте већ видели све, са Харварда стигне информација да су додељене Шнобелове награде. Не, није штампарска грешка, баш Шнобелове. Лауреати овогодишње премије, која је позната и као Игнобелова или анти-Нобелова, су се такмичили у чак десет дисциплина, номинација за награде била је одржана у онлајн формату. Сваки победник добио је и новчану награду (која је једнако бесмислена као и научна достигнућа) у износу од 10 трилиона долара, коју емитује Банка Зимбабвеа, односно нешто мање од 19 америчких долара.
Италијански научник језиком одређивао врсту стене
Премију у области хемије и биологије добио је пољски научник Јан Заласевић са универзитета у Саутхемптону, а за ову титулу заслужан је његов научни рад који објашњава због чега научници воле да лижу камење. У својој студији "Једење окамењених остатака" Јан је описао како је италијански геолог 18. века Ђовани Ардунио врсту стене и минерала одређивао тако што би их претходно лизнуо.
Шта осећамо када много пута поновимо реч "много"
У области књижевности премија је додељена тиму научника из Француске, Велике Британије, Малезије и Финске, који су истраживали која осећања настају код људи када они много пута понове реч "много". Која су то осећања, из научног рада се не може најјасније закључити, али је једно сигурно - има их много.
Паукове ноге као инспирација за машину
Награда у области машинства додељена је научницима из Индије, Кине, Малезије и Сједињених Америчких Држава - они су спровели низ експеримената како би оживели мртве пауке и искористили их као основу за механичке инструменте. Један од научника, Те Феј Јап је објаснио како су дошли на ову идеју: "Видели смо мртвог паука згрчених екстремитета на поду канцеларије, и узвикнули смо "Аха!" када смо схватили да њихови мишићи имају само фунцкију грчења, али не и отпуштања." Ово откриће послужило им је да направе машину која је способна да држи предмете неправилног облика, тако што се само "грчи".
Да ли у левој и десној ноздрви имамо исти број длачица
Научници из Сједињених Америчких Држава, Канаде, Македоније, Ирана и Вијетнама добили су награду из области медицине захваљујући томе што су пребројавали број длачица у левој и десној ноздрви. Њихов циљ био је да установе да ли је људско тело макар овде симетрично, као и да ли мањи број или потпуно одсуство длачица у носу на неки начин утичу на квалитет живота.
Ако један гледа горе, да ли ће и други
Награда у области психологије припала је америчким научницима који су на улицама вршили експеримент како би доказали да ће, уколико макар једна особа гледа на горе, и остали пролазници нехотице погледати. Овај феномен објашњен је радозналошћу која је саставни део људске психе, а доказали су и да, што је већ број оних који стоје и гледају на горе, то је и већи број оних који ће се зауставити и исто погледати.
