У Охридском језеру пронађено село за које се сматра да је најстарије у Европи

Археолози још не могу да процене првобитну величину насеља пронађеног у Охридском језеру - али њихово откриће одбрамбене палисаде од десетина хиљада дрвених шиљака, које је сада под водом, указује да је село било релативно велико.

"Рониоци су балване пронашли у близини албанског села Лин, на западној обали Охридског језера", рекао је Алберт Хафнер археолог с Универзитета у Берну у Швајцарској који је водио истраживање. Иако ће тестирања проналаска трајати пар месеци, Хафнер је рекао да је "потопљено дрво вероватно исте старости као и дрвени темељи откопани на обали, за које је његов тим утврдио да датирају између 5800. године п.н.е. и 5900. п.н.е".

"То би значило да је то најстарије насеље које су археолози пронашли било где у Европи".

Већина стубова под водом у близини Лина сада је прекривена муљем, али неколико вири са дна језера. Археолози нису сигурни да ли је насеље подигнуто у дубокој води или изнад мочварног тла.

Древни људи су вероватно били привучени језерима због воде и биљака. Али зашто су праисторијски људи изабрали да граде своје куће на стубовима изнад језера или мочваре није јасно - иако се та пракса може видети широм Европе, од Балкана до Балтика.

Хафнеров тим је такође пронашао доказе о сличним "насељима" на источној обали језера али ти остаци датирају неколико стотина година касније.

Села су грађена на супротним странама језера и то у фазама и током неколико стотина година, кажу научници.

"Чини се прилично типичним да имамо више фаза насељавања. Сада изгледа да село у околини Лина датира углавном из шестог миленијума пре нове ере".

Хафнер је неколико година водио пројекат "Експло", истражујући језера на Балкану у потрази за траговима досељеника из Анадолије, садашње Турске, у Европу, пре отприлике 8000 година.

"Најновија ископавања користе рафиниране технике, попут врло прецизног радиокарбонског датирања и дендрохронологије", истакао је Хафнер за Лајв Сајанс.