На изложби су представљени најутицајнији радови уметнице као и кључни тренуци њене каријере, у виду скулптура, перформанса и видео-инсталација. Абрамовићева је прва жена која је, од оснивања Краљевске академије пре више од двеста година, добила прилику да излаже у главним галеријама ове институције.
Необичне инсталације су проузроковале различите реакције јавности, али део изложбе који је посебно оставио утисак је сам улазак у галеријски простор: двоје потпуно нагих људи стоје једно наспрам другог, непомично, стварају уску "капију" кроз коју посетиоци прво морају да прођу.
"Пролажење између двоје нагих перформера наводи људе да се супроставе голом телу, са половима, сексуалношћу, са жудњом," објаснила је за Би-Би-Си Андреа Тарсија, директорка изложби Краљевске академије.
"Не морате да идете кроз 'голу' капију, има и други пролаз, али то је као варање. Провлачила сам се, увукла стомак, покушавала сам да не станем никоме на стопала и да ништа не дотакнем," рекла је Лаура Фримен за "Тајмс".
Поједини перформанс радови су постављени као архивски снимци, док се други изводе на лицу места од стране нових генерације перформера. Укупно ће наступати дванаест уметника а "посебне, шокантне и другачије" представе ће се одржавати у свим деловима дворане краљице Елизабете, укључујући свлачионице, зелене собе и фоаје.
"Не могу да замислим бољу поставку, поготово зато што је много тога само документација перформанса," преноси "Ивнинг стандард ". "Представа материјала преко видео записа и фотографије је за пример, темпо изложбе је сјајан: мирна је где треба, а гласна у правим тренуцима."
Ипак, британски "Телеграф" је имао одређене критике на промене у приступу уметнице: "Проблем је у самом раду. Постоји ли гори пример уметника који је, након неколико деценија, толико скренуо с пута? Они перформанси из седамдесетих и осамдесетих, многе од тих колаборација са њеним тадашњим партнером, немачким уметником Улајем, још увек делују радикално и храбро и говоре о комплексним односима између мушкараца и жена."
"Временом, Абрамовићеву је почела мање да занима издржљивост тела, а почела се више бавити тестирањем сопственог ума, почела је да верује у сопствени 'хајп'. Резултат тога је нарцисоидна уметност, недостатак ризика, без икаквог ригорозног става као раније. Иако је један од мотива у њеном раду ритуално рибање костију, она је на крају санитизирала саму себе."
Критичарка "Тајмса" је проценила да постоје два проблема са овом изложбом, која је стилиски била добро представљена, али као ретроспектива није била задовољавајућа: "Прво: ако сте мислили да је перформанс уметност лоша, стари видео снимци перформанса из прошлости су још гори. Друго: Абрамовић, која је креирала каријеру тестирањем сопствених граница и сигурно је веома јака, али има седамдесет шест година и сада је Краљевски академик, тако да њену улогу сада играју помоћници."
Изложба је "застрашујућа и живахна", пише Гардијан. "Видимо је како хекла, пуши, држи свећу и хода невероватно споро док носи посуду с млеком. На једном екрану, видимо да она лежи гола испод костура на нешто што личи на видео-ковчег, док перформер лежи изнад екрана и понавља исту позу. Други перформери представљају њене раније радове у осталим собама. Има толико Марина овде, али само је једна Абрамовић, са свим њеним маскама. Њена дела су провокативна, наводе на размишљање, храбра и одлазе у екстрем."
"Ово говорим као неко ко је био дирнут њеном издржљивошћу и духом, смејао се њеном смислу за хумор, али као и неко ко је уживао у њеним радионицама, али и бежао са њих. Али, кога занимају њене "враџбине" када је остатак њеног рада тако утицајан?"