Снимци свемирског телескопа Џејмс Веб показују да лед угљен-диоксида на површини Месеца потиче из сланог океана који лежи испод дебелог леденог покривача дебљине око 16 километара, преноси Гардијан.
"Још не знамо да ли је живот заиста присутан у океану сателита Европа. Али ово ново откриће даје доказе да би европски океан био погодан за живот. То окружење изгледа примамљиво из перспективе астробиологије", рекао је др Кристофер Глајн, геохемичар са Истраживачког института у Тексасу и коаутор студије.
На више од 3.500 километара ширине, Европа је нешто мања од Земљиног месеца.
Хипотетички облици живота морали би да се суоче са неким екстремним неприликама, укључујући површинске температуре које ретко прелазе -140 целзјуса и долазно зрачење са Јупитера.
Потенцијална настањивост дубоког океана зависи од његове хемије, укључујући обиље биолошки битних елемената као што је угљеник.
Претходна истраживања су идентификовала присуство чврстог угљендиоксида на површини Европе, али није било јасно да ли га је избацио подземни океан или је стигао на површину Месеца ударима метеорита.
Најновија запажања користила су блиска инфрацрвена посматрања телескопа Џејмс Веб за мапирање дистрибуције угљендиоксида на површини Европе.
Ово је показало жариште угљендиоксида у региону Тара, односно око 1.800 квадратних километара такозваног "терена хаоса", чијом површином доминирају глацијалне пукотине и ледени гребени, формирани пошто су блокови леда избачени на површину кроз геолошке процесе.
"Откриће угљен-диоксида у регионима ледене шкољке Европе богатим сољу указује на то да угљен-диоксид долази из океана испод, а не из спољних извора, као што су метеорити и јони који бомбардују Европу", рекао је Кевин Ханд, астробиолог из НАСА-е и коаутор студије.
Додао је да "живот какав познајемо воли да једе и удише угљен-диоксид", а да самим тим индикација да европски океан може имати обиље тог једињења говори о настањивању и потенцијалним становницима тог океана.
Астробиолози се често позивају на "великих шест" елемената који су основа живота на Земљи: угљеник, водоник, кисеоник, азот, фосфор и сумпор.
Четири од њих - угљеник, водоник, кисеоник и сумпор сада су идентификовани на Европи, иако још није јасно да ли је сумпор стигао на површину из океана или је дошао са другог Јупитеровог сателита.
Налази су објављени у часопису "Сајенс" заједно са другом анализом која је такође анализирала однос изотопа угљеника (различитих облика истог елемента) на Европи. Висок однос угљеника-12 према угљенику-13 може бити показатељ живих процеса, али се анализа у овом случају показала неубедљивом.