Нова студија из Финске је помогла научницима да утврде на који начин наше тело може реаговати када осећамо љубав, као и да ли различите врсте љубави могу имати утицаја на резултате. Открили су да се љубав може дефинисати према спектру интензитета (од најслабије до најјаче тачке) а део тела који највише реагује је заправо човекова глава, а не груди, као што се најчешће претпоставља.
Истраживачи су анализирали реакције учесника након што су осетили чак двадесет седам различитих врста љубави: од романтичне, платонске или љубави према странцима, до љубави према природи, себи... Учесници су на нацртаној силуети људског тела морали показати где су осетили емоцију, а затим су морали објаснити и њихово ментално стање након анализирања доживљаја.
"Забележено је да су врсте љубави које су највише везане за блиске односе проузроковале најјаче реакције, што није било превише изненађујуће," рекао је филозоф Пертили Рине, који је учествовао у истраживању. Сваку врсту љубави коју су учесници осећали је прво довела до реакције у глави, а ако је била интензивнија (романтична, родитељска), проширила би се и на друге делове тела.
"Врсте љубави између људи се деле на оне које могу бити сексуалне или несексуалне, а резултати који су били слични су најчешће били сексуалне или романтичне љубави. Поред тога, пронашли смо занимиљву везу између физичког и менталног интензитета емоције: што је љубав била јача, то се јаче осећала у мозгу, па је самим тиме постајала пријатнија," додаје Рине. Неки од примера резултата су:
- Страствена, "права" љубав - Цело тело, укључујући руке и ноге, највише груди и торзо
- Романтична љубав - Глава, груди
- Сексуална љубав - Глава, груди, доњи део стомака, шаке
- Љубав родитеља према детету - Глава, интензивније груди
- Љубав према пријатељима - Глава, груди
- Љубав према браћи/сестрама - Глава, интензивније груди
- Љубав према лепоти, сопственој држави, себи - Глава, груди
Када се прелази из интензивнијих облика љубави на мање интензивне (љубав према лепоти, непознатима...), сензације у грудима постају све слабије, али се још увек могу регистровати у глави. "Може бити да је љубав према странцима или према учењу везана за одређене конгитиве процесе и задовољство, што би требало дубље истражити."
Рине је додао да су резултати зависили и од културолошке позадине, која може имати велики утицај на начин на који појединац доживљава љубав. На пример, да је студија одржана у веома религиозној заједници, љубав према Богу би сигурно била интензивнија, а ако је била одржана унутар једне блиске породице, љубав према деци/родитељима/браћи/сестрама би била најинтензивнија.