Магазин

"ОМАД" режим исхране: Шта један оброк дневно заправо чини вашем телу

Музичари Брус Спрингстин и Крис Мартин су само неке од познатих личности које су у протеклих неколико месеци популаризовале "ОМАД (One Meal A Day)" режим исхране, који подразумева конзумирање само једног обилног оброка дневно. Љубитељи овог приступа верују да им је знатно помогао здрављу, тако да су многи корисници друштвених мрежа почели да промовишу овај строги режим. Ипак, људи већином нису довољно упућени у потенцијалне опасности које може донети.
"ОМАД" режим исхране: Шта један оброк дневно заправо чини вашем телу© Pexels/ destiawan nur agustra

Славне личности већ годинама популаризују разноврсне дијете и режиме исхране, које на милионе људи прати. Многи тврде да им је овај екстреман режим био од велике помоћи за мршављење, одржавање имунитета, побољшања целокупног здравља организма... Између осталог, већина људи верује да "ОМАД" режим спречава преједање и гојење. 

Концепт је сличан другим режимима који укључују прескакање оброка или конзумирање хране према веома спефицичном распореду, али главна разлика је то да они који практикују "ОМАД" једу само једном у току дана, а тај оброк мора имати довољно калорија и хранљивих материја, које би појединца одржавале ситим до сутрадан. Можда звучи као добар план за оне који желе да уштеде време у току дана, али не постоји довољно доказа о ефикасности и ризицима овакве исхране. Већина позитивних информација о режиму "један оброк дневно" је везана за податке о другим верзијама дијета (то јест, оне које укључују прескакање оброка), преноси "Сајенс алерт (ScienceAlert)". 

Позитивне стране

Досадашње истраживање о рестриктивним дијетама је показало да у већини случајева, оне могу бити од велике помоћи у мршављењу и одржавању жељене килаже. Према једној студији објављеној на сајту Кембриџ универзитета, конзумирање мање количине оброка временом може смањити апетит и жељу за преједањем, што сигурно има ефекат на тежину. 

Осим тога, рестриктивне дијете могу помоћи и код побољшања одређених метаболичких функција, смањује ризик од дијабетеса типа 2, кардиоваскуларних болести и гојазности. Ипак, да ли су наведене предности довољан разлог за тестирање овог екстремног режима?

Опасности

За сада је само једна студија из журнала "Фронтирс (Frontiers)" пратила утицај овог режима на људе. Учесници су данима морали да једу само један оброк дневно од пет до седам сати после подне, који је имао одређен број калорија. Затим, морали су да једу исти број калорија подељен на три мала оброка дневно. Сваки од ових режима су били праћени у трајању од око једанаест дана (недовољно дуго), али истраживачи су донели неколико закључака:

  • Конзумирање само једног оброка дневно је помогло код губљење тежине и масних наслага
  • Мишићна маса и густина костију је такође била смањена

Дакле, сигурно је било позитивних ефеката на тежину, али постоји ризик од недовољног абсорбовања хранљивих материја за одржавање здравља организма. Није увек могуће унети довољно влакана, протеина, витамина и минерала у једном оброку, што може довести до губитка мишићне масе, проблема са метаболизмом, варењем... 

Они који желе да пробају овај режим морају пажљиво бирати намирнице које ће конзумирати, како би добили све потребне састојке, али и остали довољно сити до следећег дана. Уз то, неопходно је конзумирати довољно млечних производа, за добијање калцијума и јода.

Ипак, као и сваки рестриктивни режим, увек постоји могућност да су ефекти видиљиви, али краткотрајни и да оваква врста исхране не може бити трајно решење. За здравији метод мршављења је најбоље консултовати се са стручњацима, који могу помоћи код састављања персонализованог плана вежбања и исхране. 

На крају, веома је важно запамтити да познате личности које предлажу овакве режиме и дијете углавном имају лични тим нутрициониста, тренера, али и приступ најквалитетнијим намирницама и суплементима, тако да поређење са њима није најбољи избор и подстицај. 

image