Потискивање негативних мисли није нужно лоше, тврде научници са Кембриџа
Распрострањено уверење о томе да је свако потискивање негативних мисли и осећања штетно по наше ментално здравље постало је тема истраживања тима британских научника који су установили да ова пракса у одређеним ситуацијама може бити добра. Резултате научне студије је на друштвеној мрежи Икс (Твитер) поделио и Мајкл Андерсон, професор неурологије универзитета у Кембриџу који се специјализовао у области памћења, когнитивне контроле и механизама адаптивног заборављања.
Does suppressing negative thoughts harm us? According to our paper in @ScienceAdvances with Zulkayda Mamat , suppressing fearful thoughts can improve mental health, done correctly, with bigger benefits seen in those with worse intrusive thought symptoms https://t.co/EvjqK5P3Rt
— Michael Anderson @memory_control@fediscience.org (@Memory_Control) September 22, 2023
Три дана потискивања је довољно
У истраживању је научнциима помогло 120 добровољаца из 16 различитих земаља, а свако од њих имао је неку своју стресну ситуацију кроз коју је пролазио. Свим добровољцима су дата јасна упутства како је најбоље потискивати негативне мисли, након чега су пуштени кући са задатком да три дана не мисле о непријатностима и проблемима. Након што је предвиђено време прошло, а учесници успешно "гурнули под тепих" своје негативне мисли и стрепње, они су поново позвани на евалуацију, а научници су установили да се ниво анксиозности смањио.
"Уопштено говорећи, људи са лошијим симптомима менталног здравља на почетку студије имали су већа побољшања након тренинга сузбијања негативних мисли, али само ако су потиснули своје страхове", објаснили су научници са Кембриџа.
Сигмунд Фројд је погрешио?
Свако ко се макар и површно бавио истраживањем људског ума упознат је са чувеном теоријом психоаналитичара Сигмунда Фројда: уколико потпискујемо наше мисли и осећања она остају у подсвести и штетно утичу на понашање и ментално здравље и само психотерапијским процесом те мисли излазе на површину, приликом чега и губе на значају.
Фројдова теорија је за јако кратко време постала догма у сфери психологије и психијатрије, међутим, научници са Кембриџа су решили да је испитају, а њихово истраживање показало је да је чувени психоаналитичар можда погрешио.
Да ли је и ова, попут других Фројдових теорија, после толико година ипак доживела свој крај, или ће психолози и психијатри ипак успети да је одбране, преостаје да видимо, али комуникација и суочавање са непријатностима онда када је то могуће ипак и даље остају најбољи начин за решавање проблема.