Након што се друштвеним мрежама проширио тренд у коме девојке своје партнере питају "Колико често мислиш на Римско царство", корисници друштвених мрежа нашли су се у недоумици - због чега мушки мозак обузимају мисли баш о Римском царству? Шта је у њему толико посебно? Одговор на ово питање за магазин Тајмс дао је угледни историчар Том Холанд, који је своју каријеру посветио грчкoj и римскoj култури.
Стари Римљани су моћни и гламурозни
Приказ моћи старих Римљана имамо свуда - у историји су они представљани као народ невероватних интелектуалних и витешких способности, њихово царство било је синоним за доминацију и освајање, а чак је и њихова архитектура, чији је велики део сачуван до данас импозантна и гламурозна. Фасцинација моћним Римљанима траје и трајаће: центар Рима краси статуа Јулија Цезара који је поробио више од милион људи у свом освајању Галије, недалеко одатле је Колосеум, а и други историјски споменици широм Италије сведоче о величини некадашњег Римског царства.
Такође, утицај на мушки мозак има и чињеница да је Римска империја била синоним за освајање, а како је објаснио и један ТикТокер, будући да су мушкарци по природи авантуристи и освајачи, када немају шта да освајају, они неминовно о томе размишљају.
Српски мушкарци о Старом Риму не размишљају
И домаћи инфлуенсери, као и они који то нису, брзо су "ухватили талас" ТикТок тренда о Римском царству, али су одговори наших мушкараца потпуно супротни од оних који живе преко океана. Готово да ниједан Србин у снимцима који су се проширили друштвеним мрежама није рекао како размишља о периоду древног Рима, штавише - њихова равнодушност и изненађење самим питањем су били поражавајући.
Да ли због тога што је српска историја сама по себи толико богата, да ли због тога што не осећамо ту дубљу везу са Римљанима и више "нагињемо" повезаности са Русијом, вирални тренд у Србији није заживео. Једино што јесте остало од њега јесте термин, који се сада на друштвеним мрежама користи као синоним за нешто о чему не можемо престати да размишљамо.
Американци се поистовећују са старим Римљанима
Наравно, није само архитектура заслужна за то што велики број Американаца размишља о Римском царству - за њих је то доба много више од споменика и представља неку врсту саморефлексије. Римљанима је, као и Американцима првобитно владао краљ, а када су одлучили да више не желе живети у ропству, усудили су се да га протерају. Након тога је 1832. године, за 100. рођендан Џорџа Вашингтона, израђена и статуа која је првог председника Сједињених Америчких Држава приказала као хероја, у тоги и са периком, налик римским владарима.
У 21. веку паралеле између САД и Римског царства су нешто суморније: ратови у Ираку, успон суперсиле на Истоку, политичке освете и појава радикала - све су ово дешавања која су обележила и Римско царство. На крају крајева, и чувени филм "Гладијатор" је представио портрет света у коме су испреплетани прошлост и будућност. Стари Римљани су живели по принципу "Хлеба и игара!" и у времена када су се водиле највеће битке, грађани су уживали у велелепним забавама и дружењима, гламурозним вечерама и испијању вина. Слика и прилика данашњег света - напетог, а пуног забаве, застрашујућег, а гламурозног, безбедног, а пуног опасности.