Данас, наше ноћне море могу имати најразличитији сценарио - од падања у амбис, преко чудовишта која нас јуре, ша све до неезавршених пројеката који нам висе над главом. Најстарија ноћна мора није била тако пуна акције, а пре 4 хиљаде година највећи страх је био да неко у вас без престанка гледа.
Ноћна мора описаа у писму покојном оцу
У Старом Египту су се покојницима често писала писма, а управо такво једно, које је написао извесни Хени, данас је и једно од најранијих спомињања снова у нашој историји. Обично су се таква писма писала на папирусу, а ређе клесала у грнчарским предметима, а њихова садржина је варирала од посебних жеља ка покојницима, па све до препричавања догодовштина.
Око 2100. године пре нове ере, Египћанин по имену Хени написао је писмо свом покојном оцу, тражећи од њега помоћ са ноћним морама које му нису давале мира. Хени је описао како у сновима, слуга његовог покојног оца, стално буљи у њега, а присећајући се ранијих времена, док је отац још био жив, Хени се плашио да овакав сан може бити освета, будући да је слугу често ниподаштавао. У свом писму покојном оцу, Хени га је преклињао да га заштити од ноћних мора и побрине се да му слуга никако не науди.
Сан је паралелни свет и за њега не постоји психолошко објашњење
Египћани су сањању придавали велики значај, а њихов поглед на свет, који им иначе није био доступан на јави, ускоро је изнедрио и први приручник за тумачење снова. За њих сањање није било активна, већ пасивна активност, што је подразумевало да су египатски сањари само посматрачи онога што им више силе приказују. Путујући кроз портал сна, они су се "будили" у неком паралелном свету који се налазио између свакодневице и загробног живота и у њему комуницирали са боговима и преминулима.
"За разлику од савремених схватања природе сна, Египћани нису имали психолошко објашњење за њих", објаснила је Касија Шпаковска, ауторка књиге о сновима у старом Египту.
Снови тада нису имали за циљ да дају увид у психу сањара, нити су касније тумачени са циљем разумевања неких унутрашњих борби Египћана као што је то данас пракса. Уместо тога, Египћани су их посматрали као пуко објашњење своје садашњости и начин за предвиђање будућности.
Први приручник за тумачење снова датира из 1220. године пре нове ере
Египћани су се, након што су спознали снове, решили да их и дешифрују, а први приручних написан је око 1220. године пре нове ере. У њиховом сановнику било је наведено 139 снова који доносе нешто добро, као и 83 која ништа позитивно неће донети. Сваки сан састоји се од свеобухватног описа испраћеног сликама снова, а на крају се налази "оцена" - добар или лош.
"Ако човек види себе мртвог, то је добро - чека га дуг живот", описано је у сановнику старих Египћана.
Њихов приручник за тумачење снова показао је и о чему су најчешће бринули стари Египћани, шта им је било значајно: многи снови су чак слични данашњим и тичу се финансија, здравља, љубави и потомства, а управо се из набројаних снова може видети да су ови записи били намењени и обичним смртницима, а не само елити.