Недавно су у једном експерименту, истраживачи направили 3Д модел нашег потомка - девојчицу Минди, али су је ставили да "живи" у 20. веку. Приказана је савијених леђа, кратког врата, другачијих капака, кривих руку и прстију. Аутори експеримента су уверени да ће такве телесне последице произаћи из сталне употребе паметних телефона који малтене сви држимо у рукама.
Такође, на мрежама често можемо да видимо како се упоређују ликови из старих филмова, са данашњим личностима. Коментари се крећу од оних како су људи пре изгледали "као господа", до скроз супротних - да савременици изгледају доста млађе у односу на "вршњаке" из далеке прошлости.
Своју тезу о овој теми дала је и Шафи Хасан оснивач Сиднејске компаније специјализоване за естетику лица која каже да "са сваком новом генерацијом, лице просечне особе постаје мање привлачно".
Многи тврде да су људи изгледали лепше пре и да сада "еволуција привлачности" не иде у правом смеру.
Шта каже наука - да ли заиста због садашњег начина живота човек не еволуира ка бољем и да ли еволуција чини људе мање привлачним.
Још није могуће одредти како ћемо изгледати у будућности
Пре свега, на здравље и организам утичу гени, тачније оно што смо добили од родитеља, јасни су научници.
"Данас је општеприхваћено да људско здравље зависи од генетике у просеку за 25 одсто. Мислим да се то односи и на изглед и на атрактивност", каже Ирина Жегулина, генетичар, научни и медицински едукатор за Комсомољскују правду и додаје:
"Рецимо да упоредимо изглед људи сада и пре 50, 100 година или неколико векова - никакве приметне наследне промене се не могу десити у том временском периоду. Са генетске тачке гледишта, механизми се не мењају. Стога, не видим разлога да се дају било каква поуздана предвиђања о изгледу у будућности. Сада није могуће идентификовати било какве трендове", каже.
Гени савремених људи се мало разликује од гена наших предака и мало је вероватно да ће се велике промене појавити у догледно време."Наш изглед у великој мери зависи од услова живота и навика које се формирају у детињству, породици, а који у великој мери одређују будући живот и изглед", примећује генетичарка, а пише кп.ру
Познато је да су савремени људи у просеку виши од својих вршњака који су живели почетком прошлог века и раније.
"То се не објашњава еволуционим или генетским променама, већ условима живота. Проблеми са храном, болести и стресови код деце су утицали на ту појаву. Када се ови проблеми елиминишу, људски организам једноставно "схвата" свој генетски потенцијал раста и људи постају виши", истиче генетичарка.
Такође је додала да "промене у изгледу сада нису одређене генетиком, већ променама животне средине, доступношћу разних бенефиција и развојем медицине".
Са њом је сагласан и пластични хирург, који тврди да није приметио тенденцију погоршања изгледа:
"Има много лепих људи. Ако покушате да упоредите њихове пропорције лица, боју очију и друге, назовимо мерљиве карактеристике, они ће бити другачији. Сходно томе, да би се измерила атрактивност, чак и кроз неколико генерација, неопходно је да такви критеријуми буду општепризнати и потврђени, што ми се чини нереалним", каже Владимир Зленко, пластични хирург и додаје: "Ако говоримо о мојој личној пракси, већ више од 17 година оперишем пацијенте различитих старосних група, који припадају различитим генерацијама и нисам приметио тенденцију погоршања изгледа".
Шта утиче на перцепцију привлачности
"Пре свега, масовна култура и оно што се у медијима представља као модерно и лепо. Што се тиче пластичне хирургије примећене су промене. Пре петнаестак година били су популарне велике груди. Данас се тренд окренуо ка природности. Жене долазе са захтевом за корекцију облика груди, које је после немогуће разликовати од природних", каже хирург.