Психолози који су спровели истраживање су желели да испитају како људско тело може реаговати на различите врсте уметности. "Када говоримо о апстрактним искуствима, као што су уметност или музика, људско тело је скоро увек укључено у причу," рекао је аутор студије Волфганг Чахер, психолог са Универзитета у Берну, који је организовао експерименталне концерте, преноси "Сајенс алерт".
Експеримент је требало да потврди теорију да ум није само повезан са телом, већ и да тело утиче на ум. Учествовало је преко сто људи, који су посматрали три класична концерта, на којима је оркестар свирао композиције Бетовена, Јоханеса Брамса и савременог композитора Брета Дина. Аутори студије су користили камере изнад главе и посебне сензоре, како би пратили учеснике, који су пре и после концерта морали да попуне упитнике везана за њихове личности, да ли су уживали у наступу и какво им је расположење било после концерта.
Научници су открили статистички значајну компатибилност на неколико поља. На пример, откуцаји срца испитаника су били бржи или споријi током истих музичких пасажа, као и нивои проводљивости коже.
Проводљивост коже је уско повезана са одговором тела на бег или борбу: када је висок, то указује на стање узбуђења и може се повезати са најеженом кожом, а када је низак, то значи да смо у опуштеном стању.
Камере су чак ухватиле и усклађене покрета тела код појединих посматрача, што је, како су аутори написали, "вредно пажње, пошто је публика на свим концертима седела при пригушеном осветљењу, на дистанци."
Открили су да људи чији су типови личности указивали на "отвореност за нова искуства" и екстровертност су били склонији синхронизацији са другима, док је за оне који су ближи неуротицизму (они који одбијају нова искуства) мање вероватно да ће се ускладити.
Ипак, анализа је показала да и екстремно екстровертирани људи нису били савршено усклађени, вероватно јер су веома друштвени и желе да буду јединствени. Другим речима, док су екстроверти врло отворени и свесни околине, мање се фокусирају на музику.
За ауторе студије, резултати помажу да се објасни зашто, на пример, јавне параде или војни маршеви помажу у изградњи блиског односа између учесника, а верују и да су ови ефекти "још јачи" у другим музичким жанровима.
"Постоје додатни разлози да се тела људи ускладе на пример, на концертима поп музике, људи се крећу и плешу заједно уз звукове, што би дало још јасније резултате", рекао је Чахер.