Сви чланови руске царске породице добијали су одређени износ на месечном нивоу којим су могли да располажу како им је воља: да купују себи драгоцености, коње, некретнине, како унутар царске Русије, тако и у иностранству. Судбина према дворцима и вилама, као и земљишним поседима на којима су се они налазили, била је сурова, а након револуције 1917. године, већина објеката прешла је у државно власништво, и постала културно и историјско наслеђе Русије.
Највећи број некретнина Романових, које су члановима династије биле посебно драге, ипак се није налазио у Русији, већ у Данској и Француској, а њихова архитектура је и данас предмет дивљења.
Вила Пејон, Француска
Вила Пејон која се налази недалеко од Нице била је у власништву супрупе императора Александра II, Марије Александровне, која је, већ при првој посети, лепотом оставила снажан утисак на имепараторку. Након њене смрти, 3. јуна 1880. године, читава породица је напустила Пејон, а некадашњи понос руске царске породице и несвакидашње лепоте парк на 15 хектара земљишта, претворили су се и руине. Данас, у преосталим сачуваним просторијама виле Пејон налази се клиника, док је околна земља у власништву Руске Федерације, уређена као Императорски парк.
Имање Бермонд, Француска
Недалеко од виле Пејон налазило се и имање Бермонт, у које се такође на први поглед заљубила императорка Марија Александровна. Током зиме 1864. и 1865. године у вили Бермонд одржавали су се за Русију, крајње важни преговори између Александра II и Наполеона III, који је тада тајно посетио француско имање руске царске породице.
Са временом читаво имање је потпуно разрушено, а на месту где је преминуо син Александра II и Марије Александровне наређено је да се изгради Храм Светог Николаја Чудотворца. Захваљујући надљудским напорима државе и након вишегодишњих судских спорова, имање и храм коначно су званично припали Русији, а земљиште око храма припрада такође Императорском парку.
Кајзер-Вила, Данска
Руски император Александар III је Кајзер-Вилу која се налази на самој ивици Фреденсборгског парка купио својој супрузи, данској принцези Марији Фјодоровни. Након што су се узели, младенци су често посећивали Данску, а како се император није волео наметати њеним родитељима, одлучио је да би најбоље било купити вилу. Свој кров над главом је ипак разумније решење него живети код таста и таште.
Након смрти Александра III, о имању су водили рачуна руски представници царског двора, а на његово одржавање годишње је издвајано око 24 хиљаде тадашњих данских круна. Данас се у Кајзер-Вили налази резиденција данске краљевске породице, а читав комплекс придружен је Фреденсборгском парку.
Вила Гвидор, Данска
Још један бисер у срцу Данске који је припадао члановима царске породице Романов је вила Гвидор, коју је императорка Марија Фјодоровна купила за баснословну цифру уз финансијску помоћ своје сестре, Велике Књегиње Александре Николајевне. У вили Гвидор је Марија Фјодоровна проводила своје слободно време након што је емигрирала из Русије после грађанског рата. Након њене смрти, посед је са свим намештајем и уметничким делима који су га красили продат на аукцији за свега 11.704 фунте, а иницијатори продаје били су наследници руске царске породице.
Резиденција у Беловежу, Пољска
Саграђена још у време Александра III, резиденција у Беловежу служила је члановима руске царске породице као место за одмор и база за лов. Романови су уживали у лову, а друштво су им неретко правили и представници самог врха Трећег рајха, Геринг и Химлер. Након 1922. године, посед је користила пољска власт, да би се касније у њему отворили и музеј и народна библиотека.
Нажалост, 1944. године, Беловеж је захватио страшан пожар који су наручили мађарски војници, а у њему је до тла изгорео велики део резиденције, као и многобројне драгоцености Романових. Оно што није изгорело у пожару, касније су однели варвари, а све до 1961. године замак је био угљенисана руина. Након тога, пољске власти одлучиле су да уклоне све што је остало од Романових и у сачуваним просторијама сместе административну зграду Беловежског националног парка, као и хотел и ресторан.